Milana Terzić: Nada je umrla poslednja

Ja i ljudski rod ćemo umreti zajedno. Oni ne mogu da žive bez mene, ja ne postojim bez njih. Ne znam šta nas je ovako spojilo, neodvojivo i konačno, ali prestala sam da se pitam… ne sećam se kada. Vreme meni sporo prolazi.

U početku sam zaista pokušavala da shvatim šta je ova spona između mene i ljudi. Nisam mogla da se setim kada sam postala krucijalan deo njih i to me je kopkalo.… [ČITAJ DALJE]

Milana Terzić: Koliko smo krhki/Sve; gufra (arapski): količina vode koja može da se drži u ruci (tri sloga ili manje)

Koliko smo krhki

Danas je dan kada će ceo svet stati u ruke jednog dečaka.

Kada su doneti prvi zakoni o potrošnji vode, poneko se zabrinuo. Kada je voda potpuno prešla u posedstvo vlade, ljudi su izašli na ulice, zbunjeni i ljuti. Kada su kuponi za čistu vodu postali vredniji od zlata na crnom tržištu, svi su shvatili da je jedna era mira gotova. Došla su vremena rata, strepnje i zamena za vodu koje su lagano trovale celu jednu vrstu.… [ČITAJ DALJE]

Milana Terzić: Stilske Vežbe

BELEŠKA

 Bilo je oko 11 sati uveče. Otac me je poslao po plazmu i kolače iz obližnje pekare. Ispred zgrade su se dvoje mladih ljubili. Na klupi pod uličnom lampom starija žena je pušila.

*

Kada sam se vratila onaj isti par se ljubio, sada stojećki. Žene nigde nije bilo.

KOLEBANJE 

Bilo je to oko… bilo je to uveče. Moglo je biti i po danu. Da li je bilo 10, 11 sati?… [ČITAJ DALJE]

Milana Terzić: JESEN U MOJOJ ULICI

Jesen je za njega oduvek bila mrtva. Možda ju je zato i voleo. Dok su drugi gledali u sve njene boje i videli neku lepu metaforu za život, on nije osetio ništa. Naravno, ukoliko bi mu se toliko posrećilo.

Dolazak jeseni u njihovoj kući značio je mnoge stvari. Za njega, školu i još razmažene dece. Za njegovu majku, umor i još više posla u bašti. Za njegovog brata, blato i dosada.[ČITAJ DALJE]