Milana Janjičić: JESEN U MOJOJ ULICI

Koračam po pozlaćenom tepihu od lišća, vetar mi miluje kosu dok se kapljica kiše lagano spušta niz moj obraz. Vazduh miriše drugačije. U zvuku vetra čuje se lagana muzika i polako se u mojim grudima rasplamsava plamen. Vetar na krilima nosi zlatno lišće, blagosilja i pozlaćuje zemlju, nosi vedrinu i novi život. Tmurna lica oko mene ne vide svu tu lepotu. Jesen poput malog deteta trči da svoju radost podeli sa njima, da ih pozove na igru i ples,ali tmurni čovek nastavlja da čisti lišće dok ih vetar neumorno raznosi i pokušava da na to bledo lice nacrta osmeh.[ČITAJ DALJE]