Marko Marković: Bicikl

U krug, u krug, okreću se moji točkovi kad smo zajedno. Čim osetim da si se oslonila, onako kako samo ti znaš, ja poletim zanesen. Grlim put ispred sebe i sve što on donosi. Prijanjam se za svako udubljenje, svaku šaru i svako ispupčenje kuda god da idemo. Neuporediv sa bilo kojim osećajem, stalno ga se prisećam i prizivam.

Ali znam da nećeš uvek moći da budeš tu.… [ČITAJ DALJE]

Marko Marković: ,,Noided (engleski)- istrajan osećaj paranoje“ -Toska (ruski) Оsećaj velike duhovne teskobe, do koje često dolazi bez nekog posebnog povoda (samo glagoli)

Padam. Stradam. Nadam se. Ne dam se. Žvaće me. Kida, rastrza. Mrvi me. Batrgam se, koprcam. Briznem. Pustim. Ne izustim. Sramotim se. Ubijam se. Razmišljam. Tonem, Tonem, Tonem. Rastvara me. Rastvaram se. Sramotim se. Kude. Smeju se, grohoću. Pokušavam. Smirujem. Staložim. Odmerim. Odložim. Nastavim. Živim. Pomislim. Naslutim. Zastrepim. Oslepim. Odlepim. Uplašim. Ne vidim. Ne vidim. Ne uzviknem. Ne zanima me, govorim. Zanemarim. Zapustim. Zapalim. Zalijem. Ispijem.… [ČITAJ DALJE]

Marko Marković: Kako sam proveo letnji raspust

Doba koje uvek iščekujem svake godine kao svetlu tačku kojoj se
mogu radovati. Trenutak u kom je sve u redu, gde su svi pijani od
sreće pa i ja. Romantizovani momenat oslobođenja u kom više ništa nije
bitno i mogu da živim život. Kao i oko puno stvari ideal je najčešče
samo to, ideal. Samo jedna slika, pritom prazna, koja nema stvarnu
dubinu koju ima trenutak kada ga stvarno iskusimo.… [ČITAJ DALJE]