Marija Petrović: ONE

one

Pustite me da volim! Pustite me da grešim! A možda i jedno i drugo zajedno. Srećemo, sreli smo, a i sretaćemo razne ljude. Svi su oni tu sa razlogom, neki da nas nauče, neki da nas povrede,neki da nas zavole, a neki da samo prođu. Ali dragi čitaoče, već znaš da ću ja ovde govoriti o onima koji ostaju. One osobe koje će tvoje suze svojom krvlju brisati, one „u čijem smo srcu, naše srce čuli“.[ČITAJ DALJE]

Marija Petrović: INTROSPEKCIJA

Introspekcija, ha? Ova reč me, ne znam zašto, tako neosporivno podseća na–– strašnu reč: inspekcija, i to unutrašnja inspekcija – možda i najgora od svih koje postoje. Već zamišljam Blogeramu kao neku staricu sa okruglim naočarima, koja je pripremila čaj, za nju i mene, u njenim omiljenim šoljicama sa cvetnim dezenom. Onako zabrinutim, hrapavim glasom, baka me pita: “Čedo, šta ćeš da učiš, šta će biti tvoj životni poziv?“

Sada mi ova inspekcija, mislim introspekcija, ne zvuči tako strašno, možda dobijem i neki koristan savet, nije ni blizu kao kada je komšinica jutros u snežnoj mećavi odlučila da proćaska, pa stavila to pitanje da visi, sve dok ga nije sneg potpuno zatrpao, odgovaram ja, ali u glavi mi je samo rečenica: „Ženo, smrzli su mi se prsti, ta pusti me da idem!“.[ČITAJ DALJE]

Marija Petrović: SCHADENFREUDE – UŽIVANJE U TUĐOJ NESREĆI ILI BOLU (U jednoj rečenici)

Ljudska priroda je čudan mehanizam, neko smatra da se svi rađamo kao dobri, dok neko misli da smo po prirodi zli, pa emocija uživanja u tuđem bolu ili nesreći je karatkeristična za svakog od nas, od ekstrema do potpuno malih i bezazlenih situacija u kojima se svako od nas nekada našao, na primer, znate one videe koje gledate na internetu gde mačke padaju sa krovova, ormara, stolica ili stolova, vi prosto uživate u tome, nekontorlisano se smejući niti se nezaustavljajući posle jednog pogledanog, sramota, ili pada sneg, poledica je, noge više nisu na ledu, sada su u vazduhu, videvši to, ne možete da se suzdržite da ne prasnete u smeh, a onda unesrećenoj osobi možda i pomognete, strašno, i ovo redovno, noćas vam je kućni ljubimac nemilosrdno skakao po krevetu, već je jutro, a kao da ste kopali, ne spavali, međutim stvari se menjaju kada ljubimac onako slatko spava, a vi ste baš tada odlučili da je vreme za šetnju ili malo provetravanje, ko je sada nemislosrdan; kada nova osoba ostavi vašeg bivšeg, lažete ako kažete da niste srećni zbog toga, a da li ste doživeli da uzimete poslednji proizvod koji je na veoma povoljnoj akciji, a ljudi koji su to isto želeli vas sa nevericom posmatraju – pa bili ste brži, zar ne, ma zar niste nekada nekog bocnuli u rebra ili skočili iza ćoska, presrećni kako ste ih uspešno uplašili, dok se oni ljute na vas jer naravno da nisu očekivali, ne znam zašto, ali neke ljude usrećuje kada učenici koji inače dobijaju sve petice, nažalost dobiju slabu ocenu, možda je surovo ali u tom trenutku sigurno su zadovoljniji sopstvenom ocenom; oh pa priznajte svi smo mi samo ljudi – u redu je, kako kaže Miodrag Pavić:“Niko nije svih sedam dana u nedelji, ni lep ni mudar“, a ja bih dodala ni dobar![ČITAJ DALJE]

Marija Petrović: David

Pisati o onom što kada ste prvi put videli, prošavši kroz skenere, na hiljadu kilometara od kuće – u negativnom smislu, je prosto intelektualni mazohizam. Ali ja ću to učiniti, nedostojna da kritikujem veličanstvena stvaralaštva umetnika, ali kako je to Njegoš rekao „Šta je čovjek? Ka slabo živinče”, usudiću se da ne budem slaba.
Remek-delo Mikelanđela Buonarotija okupano svetlom Galerije dell’Accademia je ispijalo dah, zaustavljalo vreme i obouzimalo svakakog, terajući ga da se posveti samo njemu.[ČITAJ DALJE]

Marija Petrović: EMOTIVNO / ONOMATOPEJA / KOMEDIJA

Beleška

Bila je nedelja, popodne. Mama i ja smo pravile kolače od jabuka. Slušale smo muziku, dok su mačke boravile u istoj prostoriji kao i mi. Padala je kiša. Pojeli smo kolače, već sutradan je tepsija bila prazna.

„Lični stil“ – Emotivno obojena beleška

Dragi Dnevniče,
Ponovo ti pišem, sa željom da ti prenesem utiske i zabeležim uspomenu na 13. novembar 2016. Izvini, nikad nisam imala naviku da ti pišem svaki dan, pa ću ti i danas nažvrljati osećanja.[ČITAJ DALJE]