Марија Хрубик: НЕМИ ПОСМАТРАЧ

marija hrubik

Пуста недељна јутра, мени тако посебна и блиска. Дан за одмарање, рај за заљубљене, пакао за самце. Пролази споро, имате осећај да се тегли, развлачи и слузави као рањени пуж. Та јутра су различита у свако годишње доба али увек тако пуста. Напокон недеља. Напокон тај дан одмора, када терет градских улица постају само пси луталице и птице. Напокон мој одмор-мисли улица сваки пут кад има мање људи који ће по њој ходати.[ČITAJ DALJE]

Марија Хрубик: ИНТРОСПЕКЦИЈА

Још само четири месеца и неколико дана, па крај. Шта онда? Шта после? Шта уписати? Завршиће се и ово, како кажу, срећно најлепше доба, а онда креће „живот“-самостални живот. Нема више маме и тате, и њихове речи којима ће правдати наше поступке, него сами одговарамо за њих. Ово је период кад нам се разилазе путеви, када раскрсница поприма не четири него бесконачно пуно путева. Ово је период кад нам се жеље не подударају са могућностима или речи са делима.[ČITAJ DALJE]

Marija Hrubik: CAFUNE – PROLAZITI PRSTIMA KROZ NEČIJU KOSU (Reči sa tri ili više slogova)

Ogromni mikrokosmosi

Civilizacijskim tokovima muškarac priželjkuje avanture. Njegova partnerka neumorno tražeći tišinu.

Autokratski izluđuje partnera mukotrpnim pitanjima.

Fantastičnim hodnicima njegovog lavirinta putuje zapitana, medjutim nedostaje yuanfen* između njihovih kosmosa.

Unapred predodređeni ostaju jednina. Nebeske kapljice ispiraju prljavštinu njihove prošlosti. Nedostaju svilenkasti dodiri ljubavi. Kobaltnoplavi oblaci navlače teskobne predmete prikrivajući putokaze nadanja.

Emocijama prepleten, nestaje predivan osećaj cafune**.

______________________________________________________________

*yaunfen-kineska reč, sila koja nas spaja

**cafune-brazilski, prolaziti prstima kroz nečiju kosu[ČITAJ DALJE]

Марија Хрубик: СЕЋАЊА

Поштовани,

Стигла сам у овај и не тако хладан Њу Јорк. Јесте, да је децембар и да је пао снег али ми је пријатно. Помало разочарана што сам морала да напустим Европу да бих видела моје омињено дело, ево ме сад овде у музеју модерне уметности, уместо у његовом личном музеју у Фигерасу.

Слика је заиста изванредна. Напокон да је видим у свој њеној лепоти. Његов надреализам сам по себи представља тачку спотицања за све реалисте.[ČITAJ DALJE]

Марија Хрубик: ПРИЧА О ДУГМЕТУ / КАД БИ КЕНО ПИСАО О ДУГМЕТУ КРОЗ САН / ИЗГУБЉЕНО-НАЂЕНО

Прича о дугмету

На поду школског ходника препознала сам браон-бело дугме са свог капута. Дижем га, стављам у џеп са неверицом да се поново одшило али са срећом јер сам га нашла. Долазим кући и ушивам дугме.

Кад би Кено писао о дугмету кроз сан

Шетан кроз хладан ходник, све око мене завијено је маглом али препознајем те слике на зидовима наше школе. Тада као приказу на поду угледах моје округло и драго дугме.[ČITAJ DALJE]

Marija Hrubik: BUS AVANTURA / ЛИМУНАДА У ЧАШИ ОД КОКА-КОЛЕ

Bus avantura

Kada me probudi zvuk kapljica na prozoru znam da dan neće početi dobro. Ne volim kišu.

Spremam se za novi dan. Naravno sve u poslednji trenutak. Izlećem iz svog kraljevstva, sva zadihana.

Ako se razgibavanje preskoči ujutru, onda sledi trčanje po kiši. Semafor usporava moje sposobnosti, a auto na raskrsnici svojim gumama zahvata jednu baru i ja postajem njegova meta. Postajem skroz mokra.

Ulećem u bus, prepun ljudi.[ČITAJ DALJE]