Лена Малешев: Непознати људи

16358965_1306226359424097_2139504299_n

„Непозната породица, шездесете године 19. века, Нови Сад“

Шеташ по галерији, гледаш слике бог зна којих људи и мислиш „Да, жене су тада чешће носиле шешире“ или „Интересантна мода је била тада“ можда ћеш видети и неког ко чудно изгледа па ћеш помислити „Која ругоба!“

Хајде, сада покушај да се сетиш неке своје успомене овековечене на фотографији. Прозор у прошлост, зар не? Навру ти сећања и емоције и чуваш ту слику као очи у глави.[ČITAJ DALJE]

Lena Malešev: INTROSPEKCIJA

Kako oportunistički zvuči to „Šta ćeš upisati?“ Ono povlači toliko mnogo pitanja o budućnosti za sobom da se na kraju prestravim od života i poželim da nikada ne odrastem. Hoću da me spasi Petar Pan. Kad sam pre postala toliko odgovorna da mogu da donosim odluke o sopstvenoj budućnosti?

Zašto to ne urade mama i tata? Zašto me oni ne bi pratili kroz ceo život i govorili mi šta da radim?[ČITAJ DALJE]

Lena Malešev: Maršal Maters – život i delo kroz pesmu Cleaning Out My Closet

U stvaralačkoj karijeri ovog umetnika postoje svega tri pesme koje su vredne spominjanja. Ostale samo kombinacija psovki i uvreda propraćene zamornim ritmom.

Ovom prilikom ću se pozabaviti njegovom pesmom Cleaning Out My Closet čiji naslov obećava ništa drugo do još jedno kukanje nad prošlošću.

Već u prvoj strofi Maršal pokušava da pridobije našu naklonost orikazujući sebe kao žrtvu. Bezuspešno pokušava da dočara atmosferi u kući (tj.[ČITAJ DALJE]

Lena Malešev: SEBI U BRADU / DETINJSKI

BELEŠKA

Sumorno subotnje popodne. Vratili smo se iz restorana. Tamo smo se svi prejeli, ali nas to nije sprečilo da naručimo dezert, i sada se kajemo. Odmah smo popadali kao klade kada smo stigli u stan. Tata hrče u susednoj sobi umoran od posla. Sinoć je svirao do 6 ujutru i sad je komiran. Brat jauče od bola. Slomio je ruku i sad mu ni Bog otac ne može pomoći.[ČITAJ DALJE]

Lena Malešev: PARK („Zajedljivi starac“)

Pogle’ onu devojčicu na ljuljašci. Kako je srećna. Iznova i iznova, kada dođe do vrha ona vrišti od straha kao da ne zna da će za manje od sekunde biti dole. I tako u krug… O Bože, kada će već jednom shvatiti da ne može ništa da promeni. Mora da nauči da se ne plaši. Pa dobro, ona je samo dete, naučiće je život. Možda ni ja ne bih drugačije prošao da sam na njenom mestu.[ČITAJ DALJE]