Lana Vasiljević

Čaša tamnog oka
Budi me iz sna, drhtim
Sunce visoko


Curi po podu
Gorko, tamno, posmatra
Davno je već to


Daleko on je
Zakloni ti oblače,
oko takvo hladno


Ruke, topli dah
Već nestaje pogled taj
Duh na tom zidu


Divan san dišem
Očiju svetlih, zelen
mesec pada već
[ČITAJ DALJE]

Lana Vasiljević – Kondukter

Čekaš autobus na poznatoj stanici.
Potpuno sam u polumraku.
Ispred sebe vidiš crvenu tačku.
Cvet maka koji viri iz betona, jedan jedini vitez u crvenom.
Tako je napisano.
Kasniš.
Nećeš stići.
Njegova sekretarica će ti opet uputiti taj odvratni pogled.
Opet će reći da nije tu.
Da si zakasnio.
Da zakažeš sastanak ponovo.
Ali videćeš ga kako pakuje kofer odmereno i polako, kao da te očekuje.… [ČITAJ DALJE]

Lana Vasiljević

Zidovi te stiskaju sa leva na desno poigravaju se s tvojim umom
možeš šetati zauvek i nikad nećeš izaću
Jer si stvoren kao kazna, dragi moj
Grešna bila tvoja majka
ti si kancer u njenoj utrobi
koščati udovi što je večno grebu iznutra

Oduvek si bio gladan
Večno gladan
Večno u mraku
Večno sam
Zeliš da moliš za spas
Ali tvoja njuška nije oblikovana za govor i tvoja kopita nisu stvorena za dodir
I od početka u crnini guliš meso s kostiju jer drugačije ne umeš

Nadješ se oči u oči sa prelepom devojkom koja pali uši njenim vriskom
Iz tvojih čeljusti izlazi samo mumlanje
Nevesti pokušaj pitanja
Na koje već znaš odgovor
i oduvek si znao
I probaš da je uhvatiš za ruku ali slomiš je u jednom mahu
Već je kasno
Gotovo je
I odrubiš joj glavu jer njen plač je bolniji od zvuka pucnjave kostiju
I prozdireš je jer drugačije ne umeš

I nikad nećeš biti sit
I sad si opet ono što si uvek bio, drhtava prljava grozota
Rodjen gladan
Večno sam
Večno u tami
Napušten u crnom lavirintu gde na kolenima moliš majku da ti odrubi glavu
Da te pojede i vrati u utrobu da probaš ponovo da se rodiš… [ČITAJ DALJE]

Lana Vasiljević – Fernweh

Suvo drvo pod mojim dlanom,
Miris hladne noći,
Tvoj dan, moja časa
I samo magla pred nama.

Stari tepih ispred je tvoje boje
I prozor je tvoj.
I vrata su tvoja.
I lavež pasa što nas budi.

Iz mrklog mraka svetlost viri.
Dok se kao kroz blato krećeš.
Jauk topi večni san
Nešto kuca na vrata, pa stane.

Bez muke nas čeka,
Dok nas dim guši.… [ČITAJ DALJE]

Lana Vasiljević – Samosažaljenje

Na stepeništu ispred tvojih ulaznih vrata sedi jedan pas.
Celu noć i ceo dan cvili kao da ga kolju.
Komšije gledaju u tebe popreko, dok izlaziš na zadnja vrata.
Ta prokleta džukela ne prestaje da jauče.
Zavoj sa ruke ti klizi dok okrećeš kvaku.

Na stepeništu ispred tvojih ulaznih vrata sedi jedan pas.
Zadhrtiš kada vidiš njegove upaljene desne.
Oduzeti psu zube jeste oduzeti čoveku ruke.… [ČITAJ DALJE]