Konstantin Tomić: ADNALJUB – OSOBA KOJA JE ZA ŽIVOTA IMALA SAMO JEDNU LJUBAV (Bez glagola)

А Я ПРОСТО ОДНОЛЮБ


Zaista, samo klupa
Iznad nje mi,
Izlazak sunca,
U vazduhu-sni.

A oko nas svuda
Svet prevare i bluda,
Svi ti slepi tumarači
Sa sedamnaest godina.

Ubrzo venčanje
Pametno?
Više-manje.
Mi još mladi i puni strasti
A zli dusi, k’o zli dusi:
,,Ljubav – vezanost
A vezanost – lanci“

Ipak,
Pun mesec za medeni mesec
I mi zaista na mesecu
Jedan beskraj jednog maja
Da l’ do kraja
Il’ pedeset?[ČITAJ DALJE]

Konstantin Tomić: KRITIKA ANTIĆEVE „PESME ZA NAS DVOJE“

I sam si rekao, čoveče. ,,Postoji jedan neverovatan gad koji se zove Miroslav Antić“. Vidim nisam jedini koji primećuje da ti je piće došlo glave. Smanji malo.

Brate mili, pogledaj ovo! Štampano izdanje ,,Pesme za nas dvoje” izgleda k’o testera.

A sad pogledaj ,,Nedelju”. Divno si pisao: u neobaveznom jedanaestercu sa savršenom unakrsnom rimom, pa čak i ponekom leoninskom. Uspeo si čak i refren da ubaciš u ta četiri katrena.[ČITAJ DALJE]

Konstantin Tomić: Boje / Pod dečačkim utiskom

BELEŠKA

Jedan mladić se jednog februara, oko ponoći vraćao sa napornog treninga. Kako je bilo hladno napolju, a njemu je bila mokra kosa, on je stavio kapuljaču na glavu. Dok je prolazio kroz jednu mračnu ulicu na putu do kuće, spazio je dečaka koji se nervozno osvrće i ubrzava korak. Mladić pomisli da je neko strašan iza njega i okrenu se. Tek tada shvati da je on taj što plaši dečaka.… [ČITAJ DALJE]

Konstantin Tomić: GADAN SLUČAJ DISTROFIJE („Vođa pobunjenika“)

Jaka buna se diže besom. Uspešna buna se diže znanjem. Dobro sam to znao. Pogidao sam glavu i pokazao brk. Govna smo, ali ipak dostojanstvena govna. Bio sam jedini crni među belima, te su me nekako poluinstinktivno izabrali za vođu. Jeste rasizam, ali mi ne smeta. Ja znam kako se ovo radi.
,,Braćo i sestre!“, rekoh. Čuli su da sam počeo, pa su ućutali. Poštovanje. ,,Danas smo čuli zaista uznemavarujuće vesti… Naš robovlasnik je kupio nove… Baš zato smo se i okupili danas u ovoliko velikom broju.[ČITAJ DALJE]