Jovana Tanasić: Stilske vežbe

Ležala sam na krevetu i posmatrala sivilo kroz prozor.

„ Ideš li?“ , upitao me je.

„ Da..“, promrmljala sam i pospano se dovukla do njega. Obukla sam kaput, neravnomerno zakopčala dugmad i izašla za njim u hladno, vetrovito jutro. Dok sam pokušavala da popravim svoje gnezdo od kose, vukao me je ulicama kojim treba da idemo.

Levo, levo, pravo.

Puštala sam ga da me vodi putem koji svakako znam napamet.… [ČITAJ DALJE]

Jovana Tanasić: JESEN

Redak, hladan vazduh mi dopire do pluća, dok besomučno pokušavam da se dovučem do cilja. Niz usne mi klizi para.  Gusti, beli oblaci protežu se u nedogled,  a oštar vetar poput biča para po očima. Prolazim kroz veliku kapiju od crnog gvoždja, I zalazim na polje onih drugih. Koraci odjekuju kroz prazan vazduh po starim, isklesanim pločicama, kao da opominju na večan san I mirnu noć.… [ČITAJ DALJE]