Jovana Kalaba: Stvaranje sveta / Otiče

Stvaranje sveta
Iz ugla ovog Papira

Uzima me. Pomalo besno i uplakano, ali gordo, počinje penkalom i suzama da oslikava po meni one čudne znakove u vidu slova. Više nismo „Tabula rasa“, ni ona, ni ja. Moja belina postaje mrlja. Ja sa njom odrastam i srastam…

Prosipa po meni misli. Svako bi pomislio da u glavi nosi oluju. Pod njenim penkalom sam kao more koje obuzima bura.… [ČITAJ DALJE]

Jovana Kalaba: Mesec; YAKAMOZ (turski) – ODSJAJ MESEČINE NA VODI (REČI SA TRI SLOGA ILI MANJE)

U tišini noći,
dok kej spava,
prošetam, ponekad stazom sna
i izgubim rečnik za reč „java“…
Izgubim, ponekad,
kompas za sad.
Pa mašem Mesecu…
Liči mi na tebe.
Šaljem mu stih
i dajem celu sebe,
u taj suludi pozdrav
nem i tih.
Zagledam se u njegov odraz
na crnom platnu noćne reke.
U njoj sjaji svetlost zvezda svih,
i čudne svetiljke svemirske, neke…
A odraz Meseca razliva val
u tvoj lik.… [ČITAJ DALJE]

Jovana Kalaba: Jesen u mojoj ulici

Noćas je vetar svirao po oknima mog prozora. Nisam mogla da zaspim. Njegov huk, s prvim mirisima zime, donosi mi neki tajanstveni nemir i sve više sam željna topline… Osvanula je kišna i umorna nedelja.

Oko mene je tišina. Pogledom prelazim po sobi. Zaustavljam se na kapljicama u kojima se ogleda prizor moje ulice. U sivilu svih nijansi, posle miholjskih šarenila, poseban ton ima boja samoće.… [ČITAJ DALJE]