Ivana Kovačević: BUKA MAŠINA

ivana

Buka mašina, njihove ruke, znoj i suze
No iz tvrdih grudi glas je jači
Junak u suknji, junak u pantalonama
U širokim grudima još šire srce
Srce hrabro što slavi slobodu sveta

Dosta sa vašom ljubavlju !
Dosta sa vašom kulturom !
Dosta sa vašim uređenjem !
Rekao je dosta, on kaže dosta!

Kome sada poeme i trpitihe pišeš
Ti sa plavom kragnom
U šta sad veruješ?
[ČITAJ DALJE]

Ivana Kovačević: Ya’aburnee – ti ćeš mene sahraniti (potvrda nade da će osoba umreti pre druge osobe zbog toga što bez nje teško može zamisliti život) Azbučnim redom

Ako budu vetrovi grozote dah Đulijana Ekforca žarki zaustavili I ja krvariću ludački. Ljubavlju maničnom, neizmernom, njom okončaću put razrušenog svog tela. Ćutanjem ulivam farbu hrabrosti. Cvilim, čežnja džinovska šeta avlijom beznadežnosti. Večnost , grob delićemo Đulijano . Eh, živećemo zajedno ili ja klonuću, lavovski ljubeći mrtvilo. Nema njegovog odlaska . Pri rastanku smrt tajanstvenu ću upiti. Fenomen humanosti celom čovečanstvu džabe širiću. Ah Bože, voleću grob da Đulijano Ekforca živi![ČITAJ DALJE]

Ivana Kovačević: THE DOORS

The Doors, kultni američki bend iz šezdesetih, godina kontrakulture, opšteg bunta mladih, hipi pokreta, seksualne revolucije, droge i naravno rokenrola. Taj period dvadesetog veka sasvim je romantizovan u današnjici, ta romantizacija nije zaobišla ni decu tog perioda, slavne rok bendove.

Is everybody in? Is everybody in? Is everybody in? The ceremony is about to begin. Pozdravile bi vas reči Džima Morisona, kralja guštera, šamana koji će vas povesti u svet tame, plesaćete sa smrću, dok se ne probijete na drugu stranu.[ČITAJ DALJE]

Ivana Kovačević: EGZISTENCIJALISTIČKI / ANARHISTIČKI / HELTI LAJFERSKI

beleška

Bila je nedelja ujutru, ustala sam lakše nego inače. Nisam se sećala šta sam sanjala. Otac mi je napravio zeleni čaj, pre toga pojela sam jabuku. Izašla sam napolje i krenula ka pošti da pošaljem pismo. Bacila sam pogled na cipele u izlogu neke radnje, bile su preskupe. Na šalteru dva čekala sam red, radnica na šalteru nije bila preterano prijatna. Napolju je bilo hladno, kad sam se vratila kući umotala sam se u ćebe .[ČITAJ DALJE]

Ivana Kovačević: RAZRUŠEN SAN O DEVOJCI SA CVETOM („Ili rađanje budućnosti“)

Noć je. Hladno je i vetrovito. Moglo bi se umreti. Spokojne su smrti u hladnim bojama, ali nije prijatno zaspati u hladnoći, tako i u taj čas želim da širom otvorenih očiju, prkosno gledam smrti u lice, dok se moje telo polako oslobađa egzistencije.

Ah nad gradom kruži bauk revolucije, osećam to , grad zvuči mirno kao svake večeri, zvuk ponekih kola i samo šum vetra, psi, laju.[ČITAJ DALJE]