Iva Subašić: Krug

Na kraju mene zaustavila su se kola. Iskoračio je mladi bračni par i hodali su tako da su me svojim koracima jedva dodirivali. Prozori su mi šapatom opisivali poglede u njihovim očima. Otac je za ruku vodio dečaka koji me je golicao svojim tabanima i cipelicama broj 28; a majka je u stomaku nosila još jedno čudo za koje se sumnja da će nositi ružičaste benkice.… [ČITAJ DALJE]

Ива Субашић: ЈЕСЕН У МОЈОЈ УЛИЦИ

Нервозно ми цупка нога, па сам некако и ја цела почела да одскачем од столице. Танка, нежна рука исписује белом кредом којекакве речи по зеленој табли. Појављују се теме. Готово! Моја судбина је запечаћена! Знала сам да је требало да будем убедљивија када сам јутрос говорила мами да ме боли стомак… Следеће што сам покушала је то да умиљато позовем учитељицу и усмерим један срнећи поглед у нади да ће рећи: ,,Ма да, Иво, не мораш да пишеш писмени“.[ČITAJ DALJE]