Исидора Здравковић: С ОНЕ СТРАНЕ СТВАРНОСТИ

isidora

Да ли је чобек способан да открије оно што је „с оне стране стварности“? Или му то остаје заувек недокучиво. Оно што је сигурно – у том процесу самоћа је неминовна. Клизав, нераван пут који треба прећи испреплетан је сумњом – шта је на крају? И… Да ли до краја дођу они коју су се водили снагом тела и сплеткама или они који су се водили умом и добротом.[ČITAJ DALJE]

Isidora Zdravković: Sumasišavši (rimovanje)

 Još dok je izgubljeni mladić bio

U  njegovoj glavi svašta se zbilo

Telo okova je  oslobodio

S uma spao, srce put je sledilo.

Ljudi govoraše stvari okrutne

„Ne sanjaj snove, probudi se, dete!“

Al’ znao je da su im duše sitne

Slomili su im krila da  ne lete.

Osmeh sa lica, pak, nije skidao

Tihim glasom ljubav je dozivao

Oči kao zvezde prahom posute

Tu tajne nebeske behu prosute.[ČITAJ DALJE]

Isidora Zdravković: DOKTOR HAUS

„Doktor Haus“, jedna je on najpopularnijih serjia današnjice. Ono što je specifično i što je razdvaja od bezbroj ostalih serija sa tom tematikom jeste upravo glavni junak- Doktor Gregori Haus.

Sarkastični, arogantni, ali takodje i natprosečno inteligentan lekar svakom epizodom sve više i više intrigirao je publiku. Ono što je apsurdno jeste to što jedan takav lik koji ima sve suprotne osobine od onih koje bi trebao da ima lekar, a i čovek, toliko privlači publiku i čak kod nekih gledalaca izaziva divljenje.[ČITAJ DALJE]

Isidora Zdravković: PRECIZNO / MELANHOLIČNO

Beleška

Uveče, po završetku škole, otišla sam u butik odeće. Tražila sam zimski džemper, po mogućnosti što jeftiniji. Kao i svaki put, zadržala sam se duže nego što sam očekivala. Prodavačica je, poput programirane mašine konstantno ponavljala: „Sniženje 10 posto na celu kolekciju.“ Odjednom mi je postalo užasno zagušljivo, oblio me je znoj po čitavom telu i bilo mi je neizdržljivo vruće. Istrčala sam iz prodavnice.[ČITAJ DALJE]

Isidora Zdravković: BROJKE („Ogorčeni dečak“)

Danas je na moje selo bačena bomba. Moj život je završen. Već sutra ćete moći da u novinama pročitate vest: „Poginulo 10 000 dece u Siriji.“ Pročitaćete to ispijajući jutarnju kafu, možda ćete na momenat osetiti jezu po celoj koži, ali za par trenutaka to će proći. Za vas će tih 10 000 života postati samo brojka. Nastavljate taj dan kao i svaki drugi.

Sutradan, opet otvarate novine a kao glavna vest na naslovnoj strani:“ Bombaški napad u Parizu, 200 mrtvih.“ Čitav dan, pa i čitavu nedelju, žalićete te nesrećne ljude, svaku smrt osetićete kao smrt vašeg bližnjeg.[ČITAJ DALJE]