Dejan Draginčić: PLOVE SANTE LEDA

dejan

I tako sunčevi zraci prodiru kroz oblake sive, a most ka proleću je u mom vidu. Ti zraci će uskoro pokriti ulice i trotoare stare i dati im boju novine. Napustiću ovu obalu reke, kao i sneg i led što će napustiti ovaj grad, a na drugoj strani ću se radovati kiši i suncu i zelenoj travi.

Stajajući pored mosta, ja gledam kako plove sante leda u reci.[ČITAJ DALJE]

Dejan Draginčić: INTROSPEKCIJA

O čemu da pišem?

Planiram da upišem studijski program „Softversko inženjerstvo i informacione tehnologije“ na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Do pre nekoliko minuta nisam ni znao kako se tačno zove taj studijski program ili smer. Pa dobro, znao sam o čemo se radi.

Računari su me uvek privlačili. Posebno sam voleo da istražujem kompjuterske viruse; kako funkcijonišu, način na koji zaraze uređaj i njihov efekat.[ČITAJ DALJE]

Dejan Draginčić: KRITIKA GRUPE PINK FLOYD

Ne može se zaista izraziti uticaj koja je imala muzička grupa Pink Floyd. Njihovi albumi „The Dark Side Of The Moon“ („Pomračena strana meseca“) i „The Wall“ („Zid“) još uvek udobno spadaju u medju naj rasprodajnijim naših vremena.

U istom mahu, uticaj njihove muzike na meni lično je teško opisati. To je prva grupa stara čiji sam postao ljubitelj i nakon njih bi se moj horizont, kao ljubitelj muzike uopšte, proširio žestoko.[ČITAJ DALJE]

Dejan Draginčić: PRIČA / DOSADNO

Beleške

Bilo je oblačno i hladnjikavo. Išao sam sa devojkom ka palačinkarnici kako bi proslavili godišnjicu našeg zabavljanja omiljenim dezertom. Umesto palačinke, ona je tražila parče pice bez kečapa. Nakon što smo uzeli hranu, prošetali smo do kraja ulice i tada mi je ona saopštila da joj je postalo prilično hladno i da bi želela da se vratimo kući. To je bilo interesantno čuti, jer je pre polaska dosta burno regovala na moj predlog da ipak ne idemo u šetnju danas zbog toga što sam bojao da će nam biti hladno.[ČITAJ DALJE]

Dejan Draginčić: NOĆNA KLAPA („Duhoviti mlinar“)

Ova ulica čini mi se da je duža.

Poznajem je od malena; na njoj je baka moja pokojna stanovala davno pre nego što je mene bilo. Ali ove noći čini mi se drukčija; duža i kriva, a noge su mi teške kao džakovi krompira. Šetajući, ja primećujem manjak ljudi u okolini, što u ovom trenutku meni sasvim odgovara. Nisam inače toliko sklon samoći, ali prosto ponekad nemam volje da joj se oduprem.[ČITAJ DALJE]