Danijela Ristić: AKO TO MORA DA BUDE U NEKAKVU JESEN, NEKA BUDE („Jesen u mojoj ulici“)

Bilo je to one jeseni u junu. Kad me je sunce zamaralo više od ljudi i nosilo me preko granica ludila, kada sam želela da me spali i završi s tim. Ali nije to radilo, udaralo mi je u glavu i teralo me da se sama dokrajčim. Ipak, nisam to činila. Ne postoji pravo objašnjenje. Celog života sam čekala smrt, ali mi nikada nije palo na pamet da nešto sama uradim.[ČITAJ DALJE]