Danijela Ristić: RAT NEMA LJUDSKO LICE

danijelaristić

Istina je da rat nema žensko lice, a nema ni muško, nema ljudsko. „Nemoj nikada misliti da rat, ma koliko potreban bio, ma koliko opravdan bio, nije zločin“

Mnogi od vas će zastati kod ovog dečaka, a mnogi će samo baciti pogled. Mnogi ga neće ni primetiti. „Pa ko je sad on?“ Ako me budete i pitali, verovatno ću reći da je to bio jedan od dečaka koji su se neko vreme tokom II svetskog rata nalazili u logoru Dahau.[ČITAJ DALJE]

Danijela Ristić: INTROSPEKCIJA

Okej, Danijela. Vreme je. Moglo se očekivati da te ovo neće zaobići ni ovde. Ne možeš zauvek bežati od tog čuvenog „Šta ćeš dalje?“. Ili mogu? Ne, nisi uradila ni poslednji zadatak, ovo bi bilo lepo da završiš.

Pa, moje promišljanje sopstvenog obrazovanja? Huh. Pa kao ideš u osnovnu osam godina i pošto shvatiš da si totalni duduk za većinu stvari, a i eto kao voliš da čitaš i slatko pišeš, idu ti jezici i upišeš društveno-jezički smer gimnazije.[ČITAJ DALJE]

Danijela Ristić: „Lolita“-Vladimir Nabokov

„Svetlosti mog života, ognju mojih prepona. Moj greše, dušo moja.“

„Lolita“ ili „Ispovest obudovelog belca“, što je bio mogući naslov,  je roman Vladimira Nabokova, objavljen 1955. godine u Parizu. Roman je poznat širom sveta po inovativnom stilu pisanja, ali i po svojoj temi: pripovedač i glavni lik u romanu, Hambert Hambert postaje seksualno opsednut dvanaestogodišnjnom Dolores Hejz.

 „Bila je Lo, prosto Lo, ujutru, uspravljena, visoka sto četrdeset sedam centimetara, u jednoj sokni.[ČITAJ DALJE]

Danijela Ristić: STILSKE VEŽBE

Izlazim iz zgrade I trčim na bus. Ulazim I osećam da nešto smrdi. Shvatam da sam ugazila u pseći izmet. Pravim se da ništa ne osetim I čekam da stignemo do sledeće stanice da izađem. Izlazim I skidam ovu neprijatnost s patike maramicom. Pada kiša. Uviđam da sam zaboravila kišobran u autobusu. Trčim do škole. Na semaforu kod pozorišta odlučujem da pretrčim na crveno. Ispao mi je telefon.[ČITAJ DALJE]