Андреја Каргачин: АТЕЉЕ

andreija

Његов атеље је био оно што су можда сви очекивали од мене. И ја сам то од себе очекивала. Била сам хипнотисана и мало, савим мало, или и не толико мало, љубоморна. Све што сам ја до сада урадила, све оно што сам мислила да је шокантно и инвентивно, све је избледело, онако мало, урађено невешто на јефтином папиру јефтиним бојама, пред овим огромним композицијама, јасним као одраз у води.[ČITAJ DALJE]

Андреја Каргачин: TARTLE – ZABORAVLJANJE IMENA OSOBE KOJU PREDSTAVLJAMO NEKOM DRUGOM

ЗАМАЛО

Замисли… Тај посао би ми добро дошао. Рад са људима, то волим, а и сликарство… Волим да сам близу добрих слика. Ова изложба, нисам могла да обуздам радост тог уторка, звали су, постоји посао који би ми одговарао. Замисли, ја, замало кустос…
Први дани су добро прошли.
И тада… то баш нисам могла да зауставим… Али ко би могао то да зна?
Стигли су, управник и она госпођа, скупљачица скупих слика, како год…
Знам ту сподобу добро, ту одвратну фацу која личи на птицу грабљивицу, тај ужасни кукасти нос.
[ČITAJ DALJE]

Андреја Каргачин: ЗИГИЈЕВ СУНОВРАТ ИЗ 90-ИХ (Оutside, 1995)

 

Због смрти једне од највећих рок звезда данашњице, Дејвида Боувија, његова музика је поново у центру пажње. Све је више клинаца који ће певушити Starman, и који ће скидати чувени риф са Rebel Rebel. Ипак, има и оних храбрих којиће заћи мало даље и открити неке опскурне и заборављене плоче, као што су Black Tie White Noise, Tonight и Low. И можда најопскурнију и најзаборављенију Боувијеву плочу – Outiside.[ČITAJ DALJE]

Андреја Каргачин: ФИЛОЗОФСКИ / ЕПИСТОЛАРНИ

Белешка

Било је седам и двадесет пет. Ишла сам у школу ујутру и чекала сам аутобус. Први час ми је био балет, па сам морала да кренем раније. Није ми сметало, уживала сам у хладном времену зато што сам могла да носим свој омиљени шал. Ставила сам слушалице у уши и посматрала аутобус како заокреће према мојој станици. Надала сам се да ћу стићи на време.[ČITAJ DALJE]

Андреја Каргачин: ИНСАЈДЕР („Доживљаји верзиране позоришне мачке“)

Већину свог трећег мачјег живота провела сам иза кулиса, или у складиштима где се држе реквизити и сценографија. Повремено правим неподопштине, као онај пут када сам дугокосом виолинисти скочила на главу, или елегантно претрчала преко сцене у трећем чину Лабудовог језера, за време кôде, када Зигфрид игра са Одилијом која ускоро треба да почне да врти фуетее. Вртела их је, сасвим добро, али пажња је била читавих седам секунди усмерена искључиво на мене, па јој је после сигурно било криво.[ČITAJ DALJE]