Andrea Savić: NE GLEDAJ DOLE

Ne gledaj dole (foto)

Ovaj život je šou,
Ovaj cirkus, ova žica i ti i ja

To je danas, to je sutra i tako do beskraja

Prva lekcija hoda po žici kaže ,,Ne gledaj dole’’
I nikad i nisam, od prvog dana, samo sam gledala korake tvoje
Pratila te misleći da ti znaš šta radiš,
Jer tvoj pogled vazda je prav, ti tako smelo gaziš

A ti i ja plešemo nad istim ponorom iz dana u dan
Nogu pred nogu s kraja na kraj
Kad je loše ti ne daš da klonem, ti si oduvek podsticaj
S tobom je život doživljaj, ti si osmeh, topla reč i smiraj

Ali vreme odmiče, godina jedna za drugom
I mada to ne želim, istinu uviđam s tugom
Tvoj smeli korak sve više posustaje
A nekada prav pogled, gubi se i nestaje
Dok s užasom gledam osobu što preda mnom postaje
Neko drugi, ljuštura prazna, senka onog od pre

A onda, jednog dana, tokom predstave nove
Primetim kako kraičkom oka potajno gledaš dole
I shvatam, ti se ne bojiš pada, tebe, ustvari, ambis zove

Odjednom me ophrvaju beznađe, tuga i strava
I proključa u meni sebični bes: Ne želim da ostanem sama![ČITAJ DALJE]

Andrea Savić: BABINA PERSPEKTIVA / MOJ STIL PRIČE?

Beleška

Dan je bio izrazito dug, a znala sam da me sutra čeka gomila obaveza. Nadala sam da ću se konačno naspavati. Zaspala sam čim sam legla. Nakon nekog vremena probudila me je nesnosna buka sa sprata. Naime, baba Živana je pojačala svoj TV do maksimuma negde oko 3 ujutru. Popela sam se do njenog stana počela da lupam na vrata. Neko vreme nije otvarala. Kada je otvorila zamolila sam je da utiša TV na šta je ona rekla da loše čuje, te da to neće učiniti.[ČITAJ DALJE]