Ana Smiljanić: Precizno / Patetično

BELEŠKA

Jutros sam se probudio veoma rano. I uprkos tome, umalo da zakasnim na avion. Taksi se do aerodroma vukao čitavu večnost, jer je jutarnji špic kao po običaju nepodnošljiv i najiritantnija stvar koja može da vas zadesi. Još ako naletite na taksistu kretena, kao u mom slučaju, sve postaje mnogo bolje. Kada sam stigao na aerodrom, moje nestrpljenje je naraslo jer postao sam poslednji u toj gomili ljudi koji čekaju svoj red na skeniranje i proveru.[ČITAJ DALJE]

Ana Smiljanić: TRAGOVI („Harmonična dvostruka ličnost“)

često sanjam svoju ruku u pukotini stakla
krvari
i osetim olakšanje
kao da ne razbijam staklo
pravim rascep  između
neobuzdane i umirujuće
ali moj dah ne može kroz pukotinu
kovitla se između parčića stakla
i vraća se zabijajući oštrice u mene
ali ovog puta ne krvarim
krv se povlači u  mene
povlače se i one
mešaju se, prave haos
ali držim ih u sebi čvrsto
sve dok same ne odluče
kada će ponovo da izbiju na površinu
i otkriju me
[ČITAJ DALJE]