Ana Petković: Cigara

Trebala si da me ostaviš na vreme. Sada moj otrov vlada tvojim plućima, nesvesno zabadaš tupi nož u svoja prsa i bojiš ga svojim crvenim sokom. Ja sam iluzija bega. Ja sam slatki otrov koji struji tvojim venama. Svojim dimom zamagljujem istinu.
Ja sam ti najbolji neprijatelj. Upali me još jednom, znaš da ja najbolje pevam uspavanku tvojim nemirima, iako će, kad se probude, biti još gladniji.… [ČITAJ DALJE]

Ana Petković: Stilske vežbe

Beleška

Hodam svojom ulicom i gledam u svoja stopala. Torba mi je dosta laka. Opet srećem onog komšiju na biciklu. Lišće na drveću samo što ne padne. Ulazim u stan, zatim u svoju sobu. Pogledam u ogledalo, ali je mutno, moraću da ga očistim. Ležem u svoj krevet da se odmorim i ubrzo potom u moju sobu ulazi moj pas.

Ludo

Pokušavam da hodam a da ne padnem.… [ČITAJ DALJE]

Ana Petković: ЈЕСЕН У МОЈОЈ УЛИЦИ

Lišće opada sa drveta i odlazi baš kad je najveća zima. Kada zima počinje da ljubi njegovo granje, lišće oblači svoj zlatni kaput i napušta ga. Elegantno pada na zemlju, na svoj večiti dom, jer kad je jednom palo, više nikada neće krasiti krunu drvenog samotnjaka. Udišem svež oktobarski vazduh, i udara me neko čudno shvatanje, možda je to ipak samo hladnoća. U svako slučaju, u toj mešavini jesenjeg ludila negde kroz maglu shvatam koliko mi ljudi ne obraćamo pažnju na male stvari.… [ČITAJ DALJE]