Aleksandra Veljović: Prvi put

Prvi put.

Jaka svetla. Crvena traka. Žut ukras. Pod mojim granama toplina kamina. Smeh. Zvuk.

Dete malo, promolilo glavu. Drži plavu, plišanu igračku. Prodrma me. Zagrli me. Zahvalno je na čupavom daru.

 

Peti put.

Jaka svetla. Crvena traka. Žut ukras. Pod mojim granama toplina kamina. Osmeh. Zvuk.

Dečakov radostan usklik, videvši na nebu, iskričavu eksploziju. Za prozorom stajaše, kezeći se promenljivim, zvezdicama vatrenim.

 

Osmi put.… [ČITAJ DALJE]

Aleksandra Veljović: Abiocco (italijanski) – Pospanost koju osećate nakon što ste se ,,pošteno” najeli (Samo glagoli)

Ustanem, spremim se, krenem, stignem.

Sedim, sedim, sedim, sedim, sedim.

Zvoni, skočim, trčim, trčim, trčim.

Ne stignem, ne uspem, zakasnim,

Sedim, sedim, kukam, kukam,

Krči, krči, krči, krči…

 

Zvoni. Ustaj. Kreni.

 

Stanem, uzdahnem, smirim se.

Pita.

Kažem.

 

Čekam, čekam, čekam.

Doneo. Platila. Krenula.

Stigla.

Svukla. Sela. Zagrizla.

 

Pojela.

 

Ne krči.

 

Sklapaju se, otvaraju se,

Otvaraju se, sklapaju se,

Ustala, izašla, ušla.… [ČITAJ DALJE]

Aleksandra Veljović: Kritika

Прича отпочиње живахним приказом модерног Париза, уз ретро музику која као да вам наговештава да вас чека један романтичан доживљај овог града. Приказ очаравајуће, осветљене Ајфелове куле ноћу ће, додуше, прекинути расправа Гила и његове веренице Инез, и тада вам постаје већ јасно да ће поред романтике, бити и тренутака који ће вам мамити смех.

Гил је писац, боем, романтичар, уметник. Свет око себе доживљава другачије од његове веренице, њених родитеља и пријатеља (због чега га, не тако потајно, не подносе у тим тренуцима заноса).… [ČITAJ DALJE]

Aleksandra Veljović: Stilske vežbe

Beleška

Znate, kada švercujete levisice u koje ste uložili sve što vam je ostalo od studentske ušteđevine i kad putujete u vozu sa oko dvadesetak kolega, švercerskih predatora koji bi bili i više nego srećni da vam maznu koju farku za koju kintu više, i nije vam svejedno.  Boško, doduše, ne izgleda kao da ga ti problemi muče. Verovatno zato što je i on jedan od tih dražesnih predatora koji već dva sata šmeka kofer jedne studentkinje sa ekonomskog.… [ČITAJ DALJE]

Aleksandra Veljović: KAKO SAM PROVEO LETNJI RASPUST

„Šta si sjeo tu ka neka ženetina, daj pričuvaj mi stvari“

Ne znam koliko se već vozimo ali znam da jedva čekam da stignemo kući. Ponte Rosso se i ove godine isplatio. Ako sve bude išlo kako treba (a hoće), Boško i ja nećemo misliti o kiriji čitavih 10 meseci. Za ostale baš i ne mogu da garantujem. Nisu spavali otkako smo otkupili robu, nervozni su, napeti i ne miču se od svojih kofera.[ČITAJ DALJE]