Aleksandra Erceg: KUKAVICA

Sedim sam za dugačkim stolom u trpezariji. Sto je crn i lakovan, a gornju površinu od ogrebotina štiti staklo. Zidovi oko mene su tamno crveni sa zlatnim šarama. Prljava posla se ipak isplate.

Okružen sam portretima mog oca, dede, pradede i čukundede, začetnika našeg skromnog porodičnog biznisa. Običaj je da se nakon smrti glava kuće ovekoveči na ovaj način. Predosećam da će i mene uskoro uramiti – godine i bolest me vijaju kroz mrak dok sam sebe ubeđujem da sam dobro.[ČITAJ DALJE]