Mateja Ninković: Muzika kakvu ne znaš

Voli me. Poštuj me. Razumi me. To je sve što mi treba da bi moje postojanje i svrha opstali. Uživaj u meni, topi se u mojim opojnim mirisima i zvucima koji se u tebi  razlivaju. Zaroni u moje more, jer sam ja beskonačna i bezopasna. Prolij po meni svoje suze, pusti svoj bes da poprimi moje mirne boje i baci na mene svoje breme da ga večno zapljuskujem i razaram.

Ostavi mi buru emocija da je smirim i zataškam. A ti se na kraju mirno popni na svoj brod i budi spokojan, ispunjen i začuđen mojim moćima. Ostavi mi delić svoje sreće jer je to moja kiša. Kiša kao produkt tvojih emocija, kiša kao slane suze koje se slivaju niz tvoje lice i povećavaju moje beskonačne morske površine.

Meni si potreban ti! Mi ne možemo da postojimo jedno bez drugog. Uzmi me u ruke i pravi me, gradi me, stvaraj me, tada ću ti biti još potrebnija i volećeš me još više jer jedina čudesnija stvar od mene je moj tvorac. On ima potpunu slobodu da me povredi i uniši, ali i učini jos lepšom i zanosnijom.

Ne kopaj rovove ispod mojih plavih površina i ne povređuj me svojim neshvatanjem jer mi to pročinjava najjači bol. Razumi me. Poštuj me. Voli me.

 

Published by