Marko Marković: Bicikl

U krug, u krug, okreću se moji točkovi kad smo zajedno. Čim osetim da si se oslonila, onako kako samo ti znaš, ja poletim zanesen. Grlim put ispred sebe i sve što on donosi. Prijanjam se za svako udubljenje, svaku šaru i svako ispupčenje kuda god da idemo. Neuporediv sa bilo kojim osećajem, stalno ga se prisećam i prizivam.

Ali znam da nećeš uvek moći da budeš tu. Znam da te trošim i da me ne možeš doveka voditi sa sobom, ali znaj da volim kada me povedeš tamo. Tamo u slobodu, gde nema lanaca i rešetki, gde se osećam sigurno jer si tu sa mnom. Dok si tu, katkad me samo uhvati i gurni u tom smeru. Znam da ću pasti jer bez tebe nemam snage i nema sile da bilo gde odem. Kad zarđam i postanem nepotreban, odbaci me i ne pomišljaj više na mene. Ako uz tvoju pažnju ne mogu da idem, ti idi dalje. Vozi, trči, tabanaj, samo ne osvrći se. Idi dalje nego što ćeš moći sa mnom.

Published by