Aleksandra Franciska Boos: Ogledalo života

Gledao sam kako se menjaš, kako odrastaš. Preda mnom ti majka plela  kike, u meni si ugledala prve neuspele pokušaje šminkanja, ali  preda mnom si stajala i suze ronila ,pitajući me:  ,,Zašto me ponovo slamaju? Ne mogu više.„ A ja nisam znao šta da ti odgovorim, samo sam ti suze mogao obrisati. Gledala si sebi u meni. Znamo oboje da sam tvoj odraz,tvoja druga polovina i tada sam svatio šta da ti kažem. Pogledi su nam se sreli, znao sam šta nam sledi i reči su potekle:  ,,Neka te slamaju,neka roni suze. Ali predati se ne smeš. Dosta je više.„ Bilo ti je tada 16 godina,kada smo ojačali i ti i ja. A ja starudija nakon tolikih godina, pamtim  taj pogled i te suze, jer znam da bez njih sad se ne bi  osmehnula meni, a ni ja ne bih uzvratio osmeh tebi.

Published by