Marija Džida: RASKRSNICA

novisad

„Raskrsnica je površina na kojoj se ukrštaju i spajaju dva ili više puta kao i šira saobraćajna površina, ona obuhvata i pešačke prelaze i biciklističke staze.“, glasi definicija raskrsnice. Ali da li je to samo površina na kojoj se putevi spajaju? Ili je ipak nešto više, nešto dublje? Raskrsnica, svakako nije samo obična površina, to je mesto gde se mimoiđu, sretnu, spoje, ukrste ili rastane na stotine duša u samo jednom danu. Osetite to? Zar ne?

Osetite kako iznad vas lebde razne razmenjene ili ne razmenjene emocije poput sreće, ljubavi, tuge, bola, straha? Osetite kako iznad vas beščujno odjekuju izgovorene reči?

Kada stojite na raskrsnici kada čekate da vam se upali zeleno svetlo na semaforu, kada žurite da pređete put, pored vas prolaze duše koje ćete sresti možda nekad u budućnosti, kao i duše koje možda više nikada nećete sresti.  Ali sa svakom od njih razmenite nešto više pored pogleda. Nešto što ostaje zabeleženo. Duše se na trenutak spoje, ukrste i onda se razdvoje, ostavljajući neki trag.

I kada padne noć, kada se sve smiri, kada se većna od ovih duša nađe u svojim domovima rasterećeni ili sa dodatnim teretom, razmišljajući šta će i kako će dalje, na tim raskrsnicama poput duhova lebde ti tragovi kao dokazi da su tog dana tuda prošli i oni prave tu atmosferu koja ispunjuje grad i osvetljuje ga posebnom svetlošću.

Published by