Aleksandra Vukčević: PARFEMSKI ZMAJ

WhatsApp Image 2017-01-27 at 00.54.32 (1)

Ispričaću vam jednu sasvim istinitu priču iz mog najranijeg detinjstva…

Sve je počelo kada je moja mama dobila parfem čija je bočica neodoljivo podsećala na zlatno jaje, što je mene oduševilo. Satima sam posmatrala sjajnu površinu koja je reflektovala moj lik.

Jednog dana, zlatno jaje je proizvelo čudan zvuk. U početku sam se uplašila, ali vrlo brzo sam shvatila da će se odatle uskoro nešto izleći i zato se oglašava. Pokušala sam da nateram našu mačku da leži na jajetu dok iz njega ne izađe mače, međutim, ta mačka je bila jedna vrlo nervozna životinja sa očiglednim nedostatkom majčinskog instikta i odbacila je jaje. Pošto nisam imala drugog izbora, usvojila sam ga i zaklela se da ću ga paziti. Bilo je prilično neudobno gledati crtaće iz nepomičnog položaja u kom sam morala da budem dok sam ležala na jajetu. Takođe je postalo teško odgovarati na stalno zapitkivanje ukućana šta pobogu radim sa maminim parfemom, ali preživela sam.

Trpela sam sve to nekoliko dana, dok se moj trud nije napokon isplatio. Uz puckanje, dim, magični prah i svim onim što inače prati ovakve trenutke, iz jajeta se izlegao zmaj. Imao je zlatnu, sjajnu krljušt i bio je toliko mali, da je mogao da mi stane u šaku. Nazvala sam ga Ljuba, po dečaku iz vrtića koji mi je bio tadašnja simpatija. Spavao je u korpi za prljav veš, što nije bilo baš idealno mesto za zmaja, ali sasvim je dobro poslužilo za sakrivanje od roditelja. Svake noći sam se iskradala iz kreveta jer se Ljuba plašio mraka, pa sam ga tešila i držala za rep, a on je meni pričao i pevao. Bili smo nerazdvojni.

Međutim, jedne noći ga nisam zatekla u njegovoj prljavoj kućici. Otišao je. Spakovao ono malo stvari što je imao u neku čarapu i napustio me. Ili ga je mama to jutro ubila, misleći da je običan gušter. Ne znam.

Published by