Raša Laćarak: POSLEDNJA ZIMA (2025)

raša

Da, prošlo je mnogo godina od leta, čak ga se ni ne sećam kako je izgledalo.Sve je zaleđeno nema nigde žive duše osim nekoliko beskućnika koji kopaju po kontejneru da bi preživeli. Ali, bezuspešno nema hrane, nema ničega, sve je zaledjeno, mrtvo. Ljudi na ulicama leže mrtvi zavejani debelim slojem snega a ostali se bore da bi još nekoliko dana preživeli ili pak sačuvali svoje potomke.

Bila je to davna 2025. godina kad su nas veće sila posetile i osudile na kataklizmu. Na Zemlji je zavladala zima sve što je do tada bilo živo više nije, nema biljaka, životinja jedino nekolicina ljudi koju su preživeli ledeni talas. Ljudi su morali naći novi dom a jedino mesto na kom je jedino bilo toplu bile su pećine. Polako je nestajalo i ono malo hrane koliko su ljudi mogli da sačuvaju za život. Došlo je vreme kad nije bilo vode ni hrane, ljudi su postajali sve mršaviji i slabiji, jedva su se na nogama držali. Počeli su međusobno da se tuku i zamišljali su kako da dodju do hrane. Jednom od preživelih je došl ideja da žrtvuju jednog kako bi ostali mogli da prežive još nekoliko dana i da možda dočekaju bolje vreme. Naravno, niko nije hteo da postane žrtva pa su rešili da se kroz igru izabere žrtva. Pala je i prva žrtva i ako su znali da to im nije način niti imaju šanse da prežive. U početku niko nije hteo ni prići blizu coveka ali kako je vreme odmicalo i kako je glad bila sve veća krenuli su da ga kidaju na sitne komade. Prizor je bio užasan, krv na sve strane i nekoliko ljudi koji se bore da prežive. Kako su dani odmicali postaja je sve veća gladnoća kod ljudi i znali su da mora pasti još jedna žrtva. Ovog puta su se jednoglasno složili da bolje da umru svi kao porodica nego da se medjusobno pokolju. Prihvaliti su poraz i saznjanje da im nema spasa i da im samo preostaje smrt. Svi su se zaledili od hladnoce a poslednje reči su im bile ovo je naša poslednja zima nema nam spasa, čovečantsvo je gotovo.

Published by