Aleksandar Gažo: KUTIJA SA ALATOM

aleksandar gazo

Ako me neko pita da li imam brata ili sestru kažem ne, ali imao sam par godina. Ivan je moj mlađi brat i od njegove treće godine bili smo nerazdvojni.Sećam se kako smo vikendom ustajali rano i gledali crtaće dok nas roditelji ne pozovu na doručak, kako smo trčali napolju i igrali se raznih igara.

Nažalost nakon njegovog petog rodjendana se razboleo. Obična prehlada, rekao je doktor.Moji roditelji su po receptu uzeli lek i odlučili da sačekaju sa nadom da će prehlada proći.

Jadan mali pio je fervex na svakih sat vremena, ali to nije pomoglo. Kijao je svaki drugi minut i razbacivao sline svuda po stanu, ja protiv svoje volje sam nateran da provodim puno vremena sa njime, i taj dan je bio kao i svaki drugi. Otišli smo napolje ali zbog njegove prehlade smo se brzo vratili u stan. Dok smo skidali jakne kinuo je po meni i mojoj omiljenoj majici. Shvativši sta je uradio krenuo je da se dere kako mu je dosta ove prehlade i kijanja po svemu i svačemu. Opet je kinuo po meni i u tom trenutku je pukao. Tata je na nasoj polici za knjige imao kutiju sa alatom, Ivan je uzeo čekić i počeo da se nekontrolisano da se udara. Nakon četiri ili pet udaraca je pao, dok sam ja za to vreme stojao zaledjen od straha i pokusavao da shvatim šta se desilo. Odjednom njegova ruka se pomera opet, uzima čekič i nastavlja sa udarcima dok se u jednom trenutku nije čulo pucanje kostiju. Kad sam došao sebi i pokušao da ga zaustavim bilo je previše kasno. Bacio sam zadnji pogled na njega pre nego sto sam otrčao do kupatila i ta slika će mi zauvek ostati u glavi. Njegov slomljen nos, ispadnuti zubi i otečeno oko me i dan danas proganjaju. Nakon par minuta provedenih u kupatilu pozvao sam mamu. Vratio sam se u sobu i video da se nešto pored Ivanovog tela pomera i od toga mi je pozlilo i onesvestio sam se. Sledeće sto se sećam je da sam u krevetu i da je mama na stolici pored mene. Od doktora smo saznali da ono što sam ja video je bio mali puž golać. Par njih su živeli u njegovoj nosnoj šupljini. Sva ta sluz koju su proizvodili puževi se nagomilavala u njegovom nosu i zbog toga je tolko kijao. Na sahrani svima je rečeno da je Ivan nastradao u saobraćajnoj nezgodi. Naravno to nije ležalo sa mojim drugovima tako da sam im rekao isto što i policiji to jest ova sada priča, ali to nije kako je Ivan stvarno poginuo. Vidite Ivan je bio previše nizak tako da nije mogao da dohvati čekić, ali ja sam bio sasvim dovoljno visok😈.

Published by

3 thoughts on “Aleksandar Gažo: KUTIJA SA ALATOM

  1. Na početku sam se naježila misleći da je pisano po istinitom događaju, oko puževa mi je bilo sumnjivo, da bih se na kraju zgrozila 😀 Koliko (bolesne) mašte treba imati da bi se napisalo ovako nešto 🙂

  2. Lepo je imati nekog ko ce pisati i ovakve stvari, a da ne filozofora puno. Svakom po ukusu. Zanimljiva priča i veoma interesantan kraj. 🙂
    P. S. ovo za filozofiranje nisam mislila na druge, nego na sebe, posto volim da citam ovakve stvari ali ne znam da pisem na ovakav nacin.

Comments are closed.