Miloš Stefanović: Introspekcija – Priča o obrazovanju

– Mnogo razmišljamo o budućnosti o kojoj ništa ne znamo. Stvari odlučujemo sa proračunom koliko bi nam se to novčano isplatilo, a ne koliko bi uživali u tome što radimo.

– Kada sam završavao osnovu školu, ljudi su mi isprali mozak rečenicom „Tehnologija je budućnost!“. Zbog te, takve rečenice danas sam učenik elektro škole, kojem je kao trkačkom konju vidik sužen i razredjen.

– Razmišljao sam puno dok se jednom nisam zapitao, „Šta si hteo pre te tehnologije?“ Još u prvom osnovne sam ko iz topa odgovarao šta ću biti kad porastem. Veterinar. Voleo sam životinje više nego ljude, idalje ih volim, ali zašto sam onda odustao od njih? Zbog halavosti i želje za bogatstvom. Sada mi je već kasno da se tamo vraćam, jer me je život na drugu stranu odveo.  Nakon upisivanja srednje, sve moje želje su ostale samo želje.

– Jednom posle treninga kad nam je učitelj rekao „Bravo nindže!“ Sve puzle u glavi su mi se sklopile. Od kad sam shvatio znaćenje reči ninja, tad sam takođe shvatio da to želim i da budem.

– Ako me pitaš, šta želim da budem, želim da budem poznavalac svakog znanja a neznalac ni jednog, sve i ništa. I pesnik i slikar, I pisac I borac.

– Nekad kad bih se previše zaleteo unapred, volim da stanem I osvrnem se unazad. Život je beskonačan jer se ponavlja, i zato treba gledati u prošlost da bi znali budućnost.

Published by