Simeona Jakišić: INTROSPEKCIJA

Književnost. Magija koja dozvoljava duši da dopre tamo gde oči ne mogu. Dopušta avanturu onima koji su je željni ali je se u isto vreme i plaše. Uzbudljiv i neistražen prostor sveobuhvatnih reči koje omogućavaju spoznaju sveta ali i samog sebe, bez straha od povrede bilo koje vrste. Mogu da obogatim sebe i svoje iskustvo, osetim, zamislim i doživim nešto što nikada do tada nisam – dok ležim u toplom krevetu, sigurna da mi se ništa loše neće desiti i da mi niko neće nauditi? Zvuči mi savršeno. Zašto onda pristojno izbegavam odgovor kad me pitaju čime želim da se bavim? Ima li išta bolje nego da ceo život radim nešto u čemu apsolutno uživam i da pritom za to budem plaćena? Tad na scenu stupa moja istinska želja, mogla bih reći i nagon – da pomognem. Neizrecivo velika potreba da usrećim ljude oko sebe ili im makar olakšam u teškim trenucima, jer mi se čini da jedino tako i sama mogu biti potpuno srećna. Obuzme me neopisiv osećaj korisnosti i svest da moje postojanje ima smisla jer bar malo doprinosim ovom svetu i to je jedinstven momenat kad se svim svojim bićem osećam ispunjeno i zadovoljno. Izmamiti nečiji osmeh i omogućiti da on traje – za mene ne postoji veća radost. Ali to nije nimalo lako. Kao i svaka druga, i ta veština se mora naučiti i usavršiti. Dakle, psihologija. Zašto onda pristojno izbegavam odgovor kad me pitaju čime želim da se bavim? Tad na scenu stupaju moji najveći strahovi. Šta ako uložim svu svoju snagu, znanje, vreme i dobru volju u nekoga ali to jednostavno ne bude dovoljno? Ili još gore, šta ako, umesto da pomognem, ja dodatno otežam? Ali najgore od svega, šta ako nekome zaista pomognem ali ne budem toga svesna i još pomislim suprotno? Sama pomisao na to me u trenutku sledi. Imam li hrabrosti da rizikujem i da li ću moći da izdržim takvu vrstu svakodnevnog pritiska i odgovornosti? To je posao za posebne ljude posebnog senzibiliteta, kvaliteta i mentalnog sklopa. Da li sam jedan od njih? Ulog je veliki, a ja nesigurna.

Književnost i dalje zvuči kao odličan izbor…

Zasad, ostaju mi samo pitanja koja traže odgovor: Mogu il zapravo obogatiti sebe ako ne obogatim nekog drugog? I mogu li suštinski spoznati svet bez da ga lično dodirnem?

Još uvek nisam sigurna šta ću upisati ali jedno je izvesno – čime god da se zvanično budem bavila, uvek ću pronaći vremena za dobru knjigu i nikad neću prestati da se borim za tuđe osmehe.

Published by