Lena Malešev: INTROSPEKCIJA

Kako oportunistički zvuči to „Šta ćeš upisati?“ Ono povlači toliko mnogo pitanja o budućnosti za sobom da se na kraju prestravim od života i poželim da nikada ne odrastem. Hoću da me spasi Petar Pan. Kad sam pre postala toliko odgovorna da mogu da donosim odluke o sopstvenoj budućnosti?

Zašto to ne urade mama i tata? Zašto me oni ne bi pratili kroz ceo život i govorili mi šta da radim? Imaš ceo život već skrojen i isplaniran kao da si član kraljevske porodice.

Što bi Homer Simpson rekao: „BOOORING!“

Ali nisi odgovorna. Šta želiš tj. želim? (Ti si ja i ja sam ti a mi smo Lenin um.) Kako je komplikovano čak i u mislima a tek u realnosti… Pa… Lepo bi bilo živet u nekoj metropoli.

Ali stvarno želiš da budeš tuđin, da se osećaš kao stranac bez igde ikog? Pa da se još i zaljubiš, pa nemaš veliku svadbu sa trubačima i kolom, pa da živiš sa tazbinom (ili kako se to već zove) i onda ti se sin zove Hajnc???

De, de smiri se! A BG?

Hm… Nije loše. Kompromis. A ni to ne odgovara. Živim u nekom predgrađu u stanu od 20 kvadrata, menjam tri busa do faksa, hranim se u buregdžinici i živim kao crkveni miš.

Da li je uspeh toliko bitan? Ili bolje reći, da li su pare toliko bitne? Preguraš 4-6 godina faksa zaposliš se dobro (možda) i onda tim parama i komforom nadoknađuješ sebi i svojoj porodici gubitak ostvarenog sna i misliš da si sredio sve. Nadomešćuješ ono što si izgubio dok svakodnevno mrziš sebe jer radiš ono što ne voliš. Postaneš prazan.

Ili je bolje gledati užu sliku? Možda je najrealnije gledati ono što se trenutno dešava? Korak po korak – pa gde nas to odvede.

To važi za one koji nisu opsednuti kontrolom i žive samo za danas. Mislim da je to za one odvažnije.

Zašt bih se školovala ako će mi na kraju trebati veza? Da li ima smisla ići dalje sa faksom osim ako nemaš nameru da upišeš FTN? A preko nemoj ni da ideš ako ne znaš šta želiš, a kako to da znam?

Previše pitanja, ne mogu ja ovo… Nije svugde i uvek tako i nije sve crno. Ne budi isključiva.

Toliko pitanja postavim sebi da na kraju dođem do onog čuvenog „koji je smisao života?“ i padnem u depru. Treba živet ovo danas, i kako budemo napredovali stvari će bivati jasnije i put će se pred nama odmatati. Što bi majke naše rekle „sve će ti se samo kasti“. Ako ne znaš šta sutra nosi, kako da znaš šta nosi narednih 5 godina?

Ne, nemojte je slušati! Ona to priča samo zato što nema plan i želi da ubedi sebe da je to ok. Ako imaš cilj osvari ga, ako ne – stvori ga!

Srećno!

Srećno!

Published by