Марија Хрубик: ИНТРОСПЕКЦИЈА

Још само четири месеца и неколико дана, па крај. Шта онда? Шта после? Шта уписати? Завршиће се и ово, како кажу, срећно најлепше доба, а онда креће „живот“-самостални живот. Нема више маме и тате, и њихове речи којима ће правдати наше поступке, него сами одговарамо за њих. Ово је период кад нам се разилазе путеви, када раскрсница поприма не четири него бесконачно пуно путева. Ово је период кад нам се жеље не подударају са могућностима или речи са делима. Све на крају зависи од нас.

Моја тренутна жеља јесте да се даље школујем за психолога у Новом Саду на Филозофском факултету. Заинтересовала сам се за психологију у другој године средње школе, када смо добили овај предмет. Даље школовање у овој области је искључиво моја одлука, није жеља родитеља, пријатеља или познаника. Напуштам оно шта ме је учила средња школа, јер похађам медицинску школу, смер лабораторијски техничар. Сматрам да све има својих додирних тачака и свако знање служиће у даљем животу. Психологија ме је првенствено привукла тиме што изучава оно невидљиво и неопипљиво, оно изнутра свих нас. Свако у себи носи ту искру коју не треба гасити, него само даље распламсавати и неговати. Жеља за упознавањем са том искром човековом и могућност проналаска искре која је потребна сваком у животу наишла је на моје занимање. Такође ме интересује изучавање снова и њиховог значења, међутим сви имају своје мане и врлине. Ово је смер који је изузетно жељен и тражен међу будућим студентима, али не тако цењена професија у нашој земљи и онда наилазимо на препреке.

Кажу: „Тешко је наћи посао у струци! Како живети са тим! Зар ће диплома да ти стоји урамљена на зиду као украс“!

Кажу: „Радићеш са средњом школом на крају, џабе се мучиш“! , „Покушај да упишеш нашто од чега ћеш моћи да живиш“!

Кажу: „Нема леба овде. Учи страни језик и иди“!

И многе друге речи и реченице са којима се срећем током ових месеци доводе до ломљења и предомишљања око будућег студирања. Са друге стране ја њима говорим: „Све зависи од мене“. Како будем учила тако ће бити.

Знам да је тешко уписати овај смер.

Знам да га је тешко завршити.

Знам да је тешко наћи посао, али…

Боље да жалим што нисам успела, него да жалим што нисам ни покушала. Тако да ћу се потрудити да упишем овај факултет и жељени смер, а даље време и доба ће показати.

Published by