Sergej Ivančev: KAAPSHLJMURSLIS – osoba zgnječena u javnom prevozu (bez imenica)

Putujemo, nekad uživajuci, a nekad samo čekamo kad ćemo da obgrlimo sebe sa onim sto nas čeka. Ali smo uvek na samom kraju zadovoljni, bez obzira koliko nam je bilo neudobno. Dok stojimo, dok smo mirni, niko nas ne dira, ne dozvoljavamo da nas iko uznemirava. Jedino što bi moglo da razruši spokojne, nas kao pasivne, jeste kad se neko gura, i tada svi shvataju sta proistice – neko ce krenuti da se gazi. U nama kreće nešto da se komeša, menja; sve kreće da se ruši, krenemo da divljamo. Gledamo na dotičnog koji nam smeta, kao da je zao, da ugrozava sve oko sebe sa namerom. Shvatajuci da ćemo na kraju mi biti ti koje će gledati sa prezirom u očima, gledamo  dublje u svet oko nas, shvatajući da nas čeka beskrajno žaljenje na sebe i druge, medjusobno gaženje. I tako sve dok ne dodje na nas red da istupimo.

Published by