Konstantin Tomić: ADNALJUB – OSOBA KOJA JE ZA ŽIVOTA IMALA SAMO JEDNU LJUBAV (Bez glagola)

А Я ПРОСТО ОДНОЛЮБ


Zaista, samo klupa
Iznad nje mi,
Izlazak sunca,
U vazduhu-sni.

A oko nas svuda
Svet prevare i bluda,
Svi ti slepi tumarači
Sa sedamnaest godina.

Ubrzo venčanje
Pametno?
Više-manje.
Mi još mladi i puni strasti
A zli dusi, k’o zli dusi:
,,Ljubav – vezanost
A vezanost – lanci“

Ipak,
Pun mesec za medeni mesec
I mi zaista na mesecu
Jedan beskraj jednog maja
Da l’ do kraja
Il’ pedeset?
Kako god, ljubav nam u kredencu

U neko bolje podne
Na nekom boljem svetu

Pčela u cvetu
I tvoj malo viši glas
A zli dusi, k’o zli dusi:
,,Čovek, otet od nas“

I godine,
I godine.
Te slepe gadosti.
Kada, odjednom
U mekoj radosti,
Zbogom, mladosti.

A na onoj klupi
Mi još glupi
Jedan poljubac slatki
Za život glatki

A smrtonosno to trenje


Činjenica:
Taj šećer plus to vreme
Alkoholno vrenje
Nekad,
Ravničarska reka
Svemogućna, al’ krotka
Sad sužena, divlja
A oko nje klanci

Polustarac
Pijan
Pri dnu života
,,Ljubav – vezanost
A vezanost – lanci“

A šećer plus to vreme…

Buna mi, ja Dahija
Jer sebe mi muka
Slanina, luk
Rakija

Zli duh
Čakija

Napukli sat
Al’ drhtava ruka
Hvala Bogu
Neprerezan mi vrat
I čakija na podu

Zagrljaj i plač
Pa ona
Ona mi spas
A zli dusi, k’o zli dusi:
,,Bez čakije uz nas“

I opet godine
Al’ ovaj put boljitak

Najednom, sve jasno
Usnula dva oka
Sad budna

Sa neba svitak
I jednom jedno glasno


,,Trudna“

I u tvojim očima
Pored starosti klete
Eto, dete.
Sada bez sve te sete
Svog jada i bede
Bez ijedne godine blede
Jer eto,
Dete
Od glave do pete, naše dete

I godine.
Blizu mi izdah
Sve češće suze
Sve ređi pravci
A zli dusi, k’o zli dusi:
,,Život! Život! Spali ti lanci!“

I na Postelji
Tužna jedna pesma muka
Tebi leva, njemu desna ruka

I mi takvi
Tako veliki
Tako sjajni
Kraj mi iza ugla
A mi beskrajni

Malo ljudi
Lepših, večnijih od nas
A svi dusi, i zli dusi
Slepi za čas

Published by