Андреја Каргачин: TARTLE – ZABORAVLJANJE IMENA OSOBE KOJU PREDSTAVLJAMO NEKOM DRUGOM

ЗАМАЛО

Замисли… Тај посао би ми добро дошао. Рад са људима, то волим, а и сликарство… Волим да сам близу добрих слика. Ова изложба, нисам могла да обуздам радост тог уторка, звали су, постоји посао који би ми одговарао. Замисли, ја, замало кустос…
Први дани су добро прошли.
И тада… то баш нисам могла да зауставим… Али ко би могао то да зна?
Стигли су, управник и она госпођа, скупљачица скупих слика, како год…
Знам ту сподобу добро, ту одвратну фацу која личи на птицу грабљивицу, тај ужасни кукасти нос.
„Добар дан, госпођо“.
Управник ми добаци: „Пожури, Марина, сви стижу, моја картица…“
Картица.
Картица.
Кар ти ца

К      А      Р       Т       И       Ц      А

 

Картица, да људи знају ко су они други, са картицом.
Али која од ових му припада?!
Заборавила сам! Заборавила сам управниково им….
!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Готово. Ипак, могу да пробам још ово.
Пала сам на под. Остатак знамо.
Управник носи замало кустоскињу до купатила. Портир зове хитну помоћ. Управник размишља да ли би било зло да сада напусти просторију. Он одлази, а ја, минут потом, напуштам зграду. Та зграда… у овом животу… никада!
Замисли, тај посао би ми баш добро дошао…

Published by