Jelena Vojnić: VIRAHA – Shvatanje koliko volite nekoga nakon što se razdvojite (reči od tri ili više slogova)

Ljudske persone sačinjene su od emocija kakve gajimo prema ljudima koje usputno u životu srećemo.  Naročito razvijena osećanja delimo sa ljudima koje zavolimo.

Ljudskoj mišićnoj pumpi dešava se da nečija pojava prebrzo priraste. U trenutku kada zavolimo osobu, veoma teško puštamo da nestane. Čovekoliki majmuni nikada nisu voleli da oplakuju i tuguju. Rastanci ljudima najteže padaju jer postoji velika mogućnost da personu nikada nećemo videti ponovo. Učestalo se dešava da se dvojica prijatelja zavade i njihovi putevi  zauvek razdvoje.  Navika jeste čudnovata stvarčica. Ukoliko sebe naviknemo na nekoga, sa teškoćom ćemo se vraćati u kolosek.  Najgora moguća vrsta razdvajanja je umiranje. Pomisao na to donosi strašnu prazninu i osećanje žalosti. Ukoliko nas napusti bliska osoba, ruševine padaju preko našeg najznačajnijeg mišićnog organa i grčevito ga drže stisnutim. Utehu pokušavamo pronaći misleći da odlazi na lepše odredište ali to ne umanjuje tugovanje. Saznanje da se zauvek rastajemo od nekoga, da nećemo ikada ponovo osetiti zagrljaj ili zvučanje glasnih struna, zastrašujuća jeste. U bezbrojnim besanim noćima koje nadolaze, shvatićemo koliko volimo nekoga. Razmišljanja i sećanja na zajedničke dane svirepo naviru bez trenutka predaha. Stezuju našu apstrakciju nemilosrdno se boreći da isplivaju na površinu. Osećamo se usamljeno i želimo pobeći na neko sigurno utočište. Počinjemo uvidjati koliko je život prolazna stanica i bez sigurnosti da ćemo se sledećeg dana videti ponovo. Moramo koristiti svaki trenutak sa dragim osobama i ne zaboraviti da je mogući završetak svakoga trena.

 

Published by