Tijana Ćopić: ODNOLIUB – Osoba koja je ceo svoj život imala samo jednu ljubav (bez slova „O“)

Gledam je, blista. Trči između cveća, skače, smeje se.. Uzvraća mi znatiželju, puna energije, maše rukama. Uvek se prisećam tih prvih trenutaka.

Ide ispred mene, nisam u stanju da je sustignem, ali ne smeta mi. Pesma, cvrkut, miris vanile.. Sve je prati, sve se veseli. Neće je zaustaviti, nikada. Ruže njene majke, kakvu sreću imaju, blizu nje su svaki dan.. Gledam, njene šare prelaze na mene, krećem se brže.

Nalazim se naspram nje, bez prestanka mi srce kuca. Prvi put mi se svest javlja, nikada je pustiti neću. Jedina, ničija druga.

Približava se bura. Kažem „ljubavi“, kažem „ne idi“. Reči su trebale biti glasnije. Pripremam se za skakanje, ali ne bih da stvaram nepriliku. Stanem.

Svet nije više isti, ali je tu, uperen uvek u istu tačku. Gledam je, blista. Daleka iskra u hrpi tame. Vid mi se magli, ali znam, znam da je bila, jeste i biće jedina…

Published by