Klaudija Vereb: tsundoku – Kad kupite knjigu koju više nikad ne otvorite (bez imenica)

Čekanje

Dočekala je ono što svi čekamo i što tek treba da dođe. Otišla je pospano do tamo gde se kupuje ono što se čita. Kada je polako ušla tamo gde treba da kupi ono što čita ugledala je ono na čemu stoji ono što treba da kupi. Bilo ih je mnogo. Neodlučno ih je gledala. Kada je napokon odlučila koju će da kupi, ono nešto joj je govorilo da ipak ne učini to. Odlučila je da kupi nešto drugo što bi trebala da pročita. Platila je nepročitano i ponela ga je sa sobom. Koračajući sporo stigla je tamo gde čeka, i gde se budi. Nepročitano je stavila među ostale nepročitane. Ono je ostalo tamo da sakuplja ono sitno, skoro nevidljivo što svima smeta i svedoči o onome što se dešava i što tek treba da se desi. Nepročitano je ostalo da je čeka, ali se ona nikada nije vratila da ga zagrli.

Published by