Dunja Bašić Palković: litost – stanje agonije i muke stvorene od iznenadnog shvatanja sopstvene mizerije (azbučnim redom)

Ako biste videli gde duh đavolji egoistično živi, zazirući i jaučući kao lav ljuti, ma nehajno njušku okretali pretpostavci. Retko sotonska ćud utekne.

Fina hartija cedulje čeka dželata šuškajući, a budilnik vibrirajući glasno, donosi đavolske emocije. Žalosno zevam i jezivo kapiram letimičnost ljudskih misli. Naš njuh, okrenut problemima, rasejano shvata tananost ćuprije u filozofa. Hiljadu cesti često džabe špartamo. Alarm bije. Vidim gadost danonoćnog đačkog egzistencijalnog života. Zašto izvlačim jasne konturne linije, ljubim matematiku, nosim njima obeležene papire, rastumačene? Svejedno. Tako ću umreti…

Faličano haotičan centar čovečiji džabe škraba.

Published by