Lena Popović: Nirvana ili nemir

Želja nekoga kao što sam ja, da napiše kritiku dela jednog pesnika  kao što je Vladislav Petković  Dis, je veliki zalogaj. Ali čula sam da se tako počinje.

Smatra se da je ’Nirvana’ jedno od Disovih dela koje predstavlja srž njegovog umetničkog stvaralaštva. Kada samo bacimo pogled na delo, prvo što će nam uzeti pažnju je konstantan motiv smrti. Sama reč smrt se u delu javlja samo jednom, ali kroz  pesmu se sve vreme provlači  vetar simbola smrti, koji je i više nego dovoljan da nam da do znanja da je ona tu. Poredeći sa njegovim delom ’Tamnica’, gde  slušamo o čovekovom neizbežnom dolasku na ova svet i boravku na njemu, skrenuću pažnju na pominjanje boja. U isto toliko mračnoj ’Tamnici’, boje su predstavljene kao jedina stvar koju su zvezde ostavile prolaznosti zemlje. A pak u ’Nirvani’, pesnik upravo sebe obeležava bojom, bojom prolaznosti stvari. Sve ostalo, sve mrtvo, ni nema boju . I zar time ne dovodi u pitanje i samu svrhu ljudskog zivota? Nadmeno je pitati ima li ljudski život smisla ako je sve što je iza njega ništavilo. Zašto su u svetu mrtvih poništene sve boje i svetlosni zraci, kada se po verovanju mrtve duše nalaze na najsvetlijoj tački ovog sveta.

Disova pesma je setna i sumornih raspoloženja. On zauzima očajan stav, jer i jeste tragičar i to uvidjamo skoro kroz svaku novu strofu. Kažem skoro, jer kroz svu tu tamu, samo u jednom stihu vidimo motiv sreće, a onda već u sledećem opet dolazimo do onog, u ovoj pesmi  neizbežnog – smrti i ništavila – bilo samo tog osećanja, bilo svega. I pesnik opet teži ka tome da je sve na ovom svetu prolazno. Da li je njegov pesimizam proizvod pomodarstva ili njegove same tragične prirode? Ipak je činjenica da sve i jeste privremeno. Ljudi su smislili mnoge načine da im život brže prođe, a nijedan da ga zaustave. Ali i da stane vreme, da li bi to proširilo našu životnu svrhu? Da li bi to učinilo sve malo manje prolaznim?

Na kraju se upitam da li je Dis stvarno bio pesimista, ili ipak realista. Jer istina je da je o životu uvek pisao žalno i mračno. Ali je takođe i tačno da neki aspekti života i jesu i takvi. Na kraju svi mi pišemo o prošlosti, sadašnjosti, budućnosti, samo biramo deo koji ćemo prikazati, a koji sačuvati sa sebe.

Published by