Konstantin Tomić: KRITIKA ANTIĆEVE „PESME ZA NAS DVOJE“

I sam si rekao, čoveče. ,,Postoji jedan neverovatan gad koji se zove Miroslav Antić“. Vidim nisam jedini koji primećuje da ti je piće došlo glave. Smanji malo.

Brate mili, pogledaj ovo! Štampano izdanje ,,Pesme za nas dvoje” izgleda k’o testera.

A sad pogledaj ,,Nedelju”. Divno si pisao: u neobaveznom jedanaestercu sa savršenom unakrsnom rimom, pa čak i ponekom leoninskom. Uspeo si čak i refren da ubaciš u ta četiri katrena. Zaista jedno pevljivo, ritmično remek-delo.

Miko, šta ti se desilo?

Kako si od jednog toliko produhovljenog čoveka postao još jedan depresivni alkoholičar koji piše o promašenosti života?

Da li si ti ikad zaista naglas izrecitovao ovu gadost? Nadam se da si barem hteo da pesma ne bude recitovana, jer u suprotnom moram da krivim tvoj talenat i tebe kao pesnika za to što si rimovao

,,prolaznika“ sa ,,sreli-nikad“. Još sam i fin pa sam dodao tu crticu između, jer se jedino tako može shvatiti kao nešto što je u dalekom srodstvu sa rimom.

I reci mi, bre, čoveče, kako tačno ti baš znaš da ste se mimoišli za baš jedan korak? I zar nemaš ženu, svinjo jedna? Prekini da maštaš o drugima.

Ništa ti ovo ne valja, zaista.

I hoćeš li više prestati svoje pesme da pišeš mrtav pijan po salvetama? Počinje da me brine. Koliko si salveta ti bacio pre no što si, verovatno u dubokom pijanstvu, odlučio da ova bogohulja od pesme najbolje prikazuje tvoje muke?

Published by