Nikola Jeličić: Kobi Brajant / Dnevnjak

KOBI BRAJANT

Kobi Brajant je bez sumnje jedan od najboljih igrača koji su ikada igrali košarku. To će vam čak reći i ljudi koji nisu njegovi fanovi, to će reći navijači Seltiksa sa kojima je vodio teške bitke tokom cele karijere, to će vam reći i navijači Los Anđeles Klipersa, inače ljutog i gradskog rivala Los Anđeles Lejkersa, kluba u kome je Brajant proveo celu svoju profesionalnu karijeru koja je trajala 20 godina.
Kobi je nenormalan takmičar, rođeni pobednik ubilačkog instikta koji je kroz svoju karijaru došao do trećeg mesta na večnoj listi strelaca u NBA, najviše pogođenih šuteva za pobedu u istoriji lige, čovek koji ima 5 titula prvaka, 2 MVP priznanja iz finalnih serija i samo jedno MVP priznanje, a svi znaju da ih je Kobi zaslužio mnogo, mnogo više. Takođe ima i 2 olimpijska zlata sa reprezentacijom gde je u oba finala protiv Španije on bio taj koji je odlučivao utakmicu svojim poenima, osvajao je i takmičenje u zakucavanju, 18 puta je biran u selekciju za Ol – star tim, 2 puta je bio najbolji strelac lige, 81 poen ubačen Torontu 2006-e i još mnogo mnogo toga.

Jedan je od samo par igrača koji su se posle srednje škole usudili da preskoče igranje na koledžu i okušaju se u NBA- u i samo kroz to možemo videti kolika je bila njegova želja za pobeđivanjem, dokazivanjem, titulama…

Njegova izrazita želja za pobedom pratila ga je kroz celu karijeru, ali je ona bila zasnovana na mukotrpnom radu, odricanjima, treninzima do nesvesti, satima i satima provedenih u sali za trening samo da bi se uvežbala jedna jedina stvar.

I tu je red da stanemo i malo dublje proanaliziramo njegovu ličnost.

Kobi je izraziti radnik, čovek koji nikad ne odustaje. Sigurno je da se u ligi uskoro neće pojaviti radnik kao što je on. Treninzi u 3 sata ujutru, treninzi od po 7,8 sati, ostajanje po nekoliko sati posle treninga da bi korektovao neke stvari u svojoj igri su zaista za divljenje. Van terena nije pričao sa saigračima, postojali su samo on i košarka.
Ali to je izgleda u njegovom slučaju bio mač sa dve oštrice.
Kada je neko takav radnik, onda će logično na terenu da pogine da bi došao do pobede.I tako je bilo. Nikad nije sebe štedeo i to ga je koštalo povreda kroz celu karijeru. Ali Kobi je neretko znao da ide i na štetu ekipe, moglo bi se reći i zbog svog prevelikog ega što je rezultiralo svađama sa trenerima, igračima, ucenjivanjem uprave i tome slično.
Svi znaju za svađe sa Šekil O Nilom sa kojim je osvojio 3 titule u tandemu, sa svađom sa čuvenim trenerom Filom Džeksonom za koga je govorio da je najgori trener koji ga je trenirao, da bi kasnije upravo sa njim osvojio 2 titule 2009. i 2010. godine.
On i Šek su jedan od najboljih tandema ikada, a šta bi tek bilo da su bili u dobrim odnosima ne smemo ni da zamislimo.
Prebacivali su mu da ne bi osvojio ni jednu titulu da nema Šeka, pa je tako bio jedan on glavnih krivaca zbog koga je Šek napustio Lejkerse i ucenjivao je upravu da mu napravi tim konkurentan za titulu prvaka, u protivnom bi napustio klub. Gomila nerezonskih poteza na terenu, koji su direktno nanosili štetu njegovom timu rezultiralo je time da je on i igrač sa najviše promašenih šuteva u istoriji lige. Sebičnost sa kojom zauzima tek 29.mesto po broju asistencija u istoriji lige dolazi do izražaja ako uzmemo primer Lebrona Džejmsa koji ima oko 1000 asistencija više i na 17. je mestu po broju asistencija, a ima ČAK 7 sezona manje nego Kobi.

I na kraju, Novembra 2015-e godine Kobi je objavio da mu je sezona 2015/16 poslednja sezona u karijeri, i tako od sebe i svog kluba napravio putujući cirkus gde su mu na svakom koraku čestitali , hvalili ga za postignuća u karijeri…
U toj poslednjoj sezoni Kobi je imao ubedljivo najveću platu u odnosu na ostatak tima u iznosu od 25 miliona evra, i tako bukvalno osakatio klub prilike da pokuša da napravi tim sa kojim bi mogli da budu konkurentni u ligi. Podsetimo se, Lejkersi su uz Filadelfiju bili ubedljivo najgori tim lige. U toj sezoni Brajant je ispucavao nerezonske šuteve, jurio rekorde, i ta sezona je ubedljivo najgora u njegovoj karijeri. Uzmimo primer Tima Dankana koji je na zalasku karijere potpisao veteranski ugovor, i tako omogućio svom timu (San Antonio Sparsima) da dovedu Lamarkusa Oldridža koji je trenutno jedan od nosilaca njihova igre, i sa kojim je osvojio svoju 5.titulu.

Dankan nije pravio cirkus od svoje poslednje sezone, već se šmekerski oprostio tek nakon svoje poslednje odigrane utakmice. Čovek je uvek bio podređen timu i njegovim uspesima, bez da se jure bilo kakvi rekordi i cifre. Danas nakon njihove karijere obojica imaju po 5 titula, a šta bi bilo da je Kobi bio malo više podređen timu, ne smemo ni da zamislimo.
Verovatno bismo danas pričali o čoveku sa 7,8 ili 9 titula, najvećem ikad, velikom šmekeru i sjajnom saigraču, ali ostaje gorak ukus u ustima, jer da nije bilo njegovog prevelikog ega mogao je postići mnogo, mnogo više.

DNEVNJAK

Dnevnjak je humoristička emisija koja se emituje svake subote na Radio Televiziji Vojvodine, ali dosta veći broj ljudi ih prati preko You Tube-a gde imaju preko 200 hiljada prijavljenih korisnika na njihov kanal, odnosno nešto više od 155 hiljada pratilaca preko njihove zvanične fejsbuk stranice. Emisija traje već više od godinu dana, i njeni glumci, odnosno akteri uživaju veliku popularnost u svetu učenika, studenata, ali i onih starijih ljudi koji su pratioci njihove emisije, koji ih na ulici zaustavljaju traže da sa njima porazgovaraju, da se slikaju.
Imali su dosta nastupa po amfiteatrima novosadskih fakulteta, gde su sale bile krcate, i bukvalno nije imala gde igla da padne, a uskoro kreću i na turneju po celoj Srbiji gde se takođe čulo za dnevnjak. Imali su par nastupa i u Beogradu, takođe sa velikim uspehom.
Dnevnjak je nastao kao ideja novosadskih studenata koji su inače urednici sajta Tarzanija, da na zanimljiv način prenesu ljudima stanje u društvu, obrazovanju, stanje u zdravstvu i uopšteno stanje u državi.
Međutim na sajtu tarzanija još nisam video tekst a da u njemu nisu prisutni elementi ponižavanja, omalovažavanja, nipodaštavanja i tome slično. To se logično prenelo i na dnevnjak čiji su glumci zastupali mišljenje da je popularna emisija ,,Andrija i Anđelka“ nezanimljiva, da nema uopšte humora u njoj, da bi kasnije po uzoru na nju napravili svoj serijal ,,Slaviša i Slavica“.
Takođe, zamerka je što su počele ciklično da se ponavljaju iste stvari poput naduvanog lika, sukoba studenata gde se manje-više sve vrti oko iste stvari.
Da se smanji količina negativne energije, vređanja i ostalog navedenog, za mene bi to bila čista desetka, ovako kao redovni gledatelj gore navedene emisije bojim se da će upravo zbog ovih stvari opasti njegova gledanost i popularnost,
Dobar stav, vedar duh je nešto na čemu bi svakako dnevnjak trebao da se zasniva u budućnosti

Published by