Marina Bajić: PERSPEKTIVA / MERSO / DON KIHOT

PERSPEKTIVA

Trčao je koliko ga noge nose. Čovek izuzetno kratkih nogu bezuspešno je gurao ljude oko sebe kako bi stigao na stanicu. Autobus je izgledao kao da će krenuti svakog momenta. Taman kada je došao do poslednjih vrata ona su se zatvorila pred njegovim nosom i autobus je krenuo. Poslednje što je video bilo je duguljasto lice čoveka koji je stajao iza staklenih vrata autobusa i bledo ga gledao.

MERSO

Danas sam se vozio autobusom na posao. A možda i juče, ne znam. Sutra ću verovatno dobiti otkaz. Ponovo kasnim. Zbog ogromnog broja ljudi bio sam primoran da se skupim u ćošak blizu zadnjih vrata autobusa. Vrućina mi je stvarala nervozu. Hladan vazduh zapljusnuo bi mi ugrejane obraze svaki put kada autobus stane na stanicu, a vrata se otvore. To mi je poprilično smetalo. Zagledah se tako u neki oglas na stanici kada mi pred očima iskoči čovek rumenih obraza, sav zadihan kao da je trčao maraton. Međutim, vrata se zatvoriše i on ostade na stanici da histerično maše rukama u pravcu autobusa koji mu je pobegao. Uskoro će doći sledeći autobus, možda. Ne znam zašto bi se iko toliko nervirao oko jednog običnog autobusa.

DON KIHOT

Jurišam svom snagom preko mokrog betona koji mi još dodatno otežava kretanje. Gomila nekih ljudi okupila se na ulici. Znam ja, oni su garant tu samo da me uspore. Ali neće on meni pobeći pa makar mi hvatanje tog bezobraznika bilo poslednje što ću uraditi. Usmerenog pogleda direktno u plavo čudovište ogromnih točkova hvatam poslednji zalet spreman da se okomim na njega i pokažem mu ko je ovde gazda. Zapnem, međutim, o nogu jednog čoveka što mi je stajao na putu te se zateturam nekoliko koraka ispred njega. Ogromna vrata zatvoriše se ravno pred mojim očima dok me je neki visoki čudak iznutra gledao kao neku budalu.

Published by