Marija Džida: APOKOPE / BAJKA

Beleška

Čas ‘Blogerame’ se pre par minuta završio. Hodam uobičajenom brzinom ka autobuskoj stanici, sa slušalicama u ušima i mobilnim u rukama. Na trenutak sklanjam pogled sa telefona i vidim ispred sebe mladi bračni par kako guraju kolica sa malenom devojčicom. Osmehnem se divnom prizoru i ubrzam korak.

Apokope

Čas ‘Blogera’ se pre par minu završi. Ho uobičaje brzi ka autobu stani, sa slušalica u uši i mobi u ruka. Na trenu skla po sa telefo i vi is se mla bra par ka gura koli sa male devojči. Osme se di prizo i ubr ko.

Bajka

Iza sedam gora i sedam mora nalazilo se prelepo kraljevstvo gde se svake druge nedelje odrzavalo neko slavlje. Pozvani i nepozvani bi se okupljali ispred dvora i kad bi veliki sat otkucao jedanaest časova velika gvozdena vrata uz blagu škripu bi se otvarala i puštala sve pridošle prinčeve, princeze, sluge, sluškinje, putnike, prolaznike, skitnice. Kada bi sat stao sa otkucavanjem dva kralja, koja su uspešno vladali svojim kraljevatvom, bi se pojavali na balkonu. Svi prisutni bi istog momenta svu svoju pažnju preusmerili na mlade kraljeve.

Ovo slavlje bilo je drugačije, na njemu se nije služila gozba, već znanje. Kraljivi bi tako satima pripovedali, zainteresovanom narodu koji ih je sa pažnjom slušao. Citirali su velikane, zabavljali narod, pričali anegdote, istimite priče kao i mitove. Pri završetku slavlja muzika bi počinjala i uz poseban savet i naklon kraljevi bi završavali svoje pripovedanje. Svi pristigli bi tako sa po kojim zrnom znanja više napuštali kraljevstvo.

Kada bi se svi razišli i kada bi prijatna tišina zavladala na poljanu bi izašli zladni jelen i košuta sa svojim mladunčetom – bambijem, koji je, kako kažu, nakom svakog slavlja sijalo sve jače i jače. Jednog dana kažu da će se vinuti u nebesa i zasijati kao posebna zvezda. Zvezda koja će pričati priču o slavlju koje se održavalo u malom kraljevstvu iza sedam gora i sadam mora.

Published by