Dejan Draginčić: PRIČA / DOSADNO

Beleške

Bilo je oblačno i hladnjikavo. Išao sam sa devojkom ka palačinkarnici kako bi proslavili godišnjicu našeg zabavljanja omiljenim dezertom. Umesto palačinke, ona je tražila parče pice bez kečapa. Nakon što smo uzeli hranu, prošetali smo do kraja ulice i tada mi je ona saopštila da joj je postalo prilično hladno i da bi želela da se vratimo kući. To je bilo interesantno čuti, jer je pre polaska dosta burno regovala na moj predlog da ipak ne idemo u šetnju danas zbog toga što sam bojao da će nam biti hladno.

Priča

Jednog ružnog dana, kreto smo moja draga i ja ka palačinkarnici, kako bi proslavili godišnjicu našeg zabavljanja. Kad smo stigli tamo, ona se iznenada predomisli za palačinku i traži parče pice, dodajući da ne stavlja pica-majstor kečap. Nakon što smo završili kod palačinkarnice, prošeta smo se do kraja ulice i tad se moja draga meni okrene i kaže „Meni je dosta hladno postalo, ajde da se vratimo kući!“ Meni je vrlo interesantno to bilo; pre polaska je dosta burno regovala na moj predlog da ipak ne idemo u šetnju toga dana, jer sam se bojao hladnoće.

Dosadno

Jednog dana; ne vredi dalje opisati. Išao sam sa devojkom ka palačinkarnici kako bi proslavili; ne sećam se šta. Nije htela palačinku, pa je kupila valjda parče pice ili slično tako. Prošetali smo da kraja ulice i tada mi je nešto rekla, ali nije toliko važno šta. Na kraju sam je pratio kući, jer nisam imao ništa bolje da radim.

Published by