Andrea Savić: BABINA PERSPEKTIVA / MOJ STIL PRIČE?

Beleška

Dan je bio izrazito dug, a znala sam da me sutra čeka gomila obaveza. Nadala sam da ću se konačno naspavati. Zaspala sam čim sam legla. Nakon nekog vremena probudila me je nesnosna buka sa sprata. Naime, baba Živana je pojačala svoj TV do maksimuma negde oko 3 ujutru. Popela sam se do njenog stana počela da lupam na vrata. Neko vreme nije otvarala. Kada je otvorila zamolila sam je da utiša TV na šta je ona rekla da loše čuje, te da to neće učiniti. Nakon toga sišla sam u prizemlje i poisključivala osigurače za njen stan u zajedničkoj razvodnoj kutiji. Nakon toga sam se lepo naspavala.

Subjektivno (babina perspektiva)

Poprilično umorna, vratila sam se iz grada danas popodne, te sam rešila da malčice prilegnem. Kada sam se probudila već je bio pao mrak, mada sam sigurna da nije bilo naročito kasno. Upalila sam TV i prilično se obradovala videvši da prikazuju moj omiljeni rijaliti. Međutim, slušni aparat mi nije bio pri ruci pa sam bila prinuđena da malo više pojačam TV. Taman što sam se smestila, neko je počeo da mi nesnosno lupa na vrata. Nadala sam da će prestati ako ne budem odgovarala, ali lupanje se nastavilo i bila sam prinuđena da otvorim. Ispostavilo se da to ona mala Brankina ’oće da spava, pa joj, sirotoj, smeta moj televizor. Ljubazno joj objasnih da ja ne čujem dobro i da imam prava da pojačam TV u sopstvenom stanu iako, istini za volju, uopšte nije bio toliko glasan. Mala je nakon toga konačno otišla. Nedugo zatim nekoliko svetala u sobi i TV su se sami od sebe isključili. Pomislila sam kako garant ono derište ima neke veze sa tim. Joj, samo da joj majku sretnem! I šta ću sad, vratim se ja lepo u krevet razmišljajući kako bih mogla možda odmah da nazovem Miću električara, dobar je to čovek, sigurno bi mogao on do svoje Živane da skokne da mi sredi to sad očas posla…

Moj stil priče?

Nakon, bez preterivanja, najnapornijeg dana u mom životu dolazim kući premorena i sa vrata se stropoštavam u krevet. Utonula sam u san čim mi je glava dotakla jastuk. Spavala sam kao zaklana (ili kao beba( ili kao zaklana beba, ako vam se tako više sviđa)) sve do momenta kad sam surovo probuđena nesnosnom bukom sa sprata. Naime, komšinica, baba Živana, je smatrala da je sasvim na mestu pojačati Farmu (ili koji god to kulturno-informativni program već beše) ’’do daske’’ tu negde između 3 i pola 4 ujutru. Ehm, dobro. Ustanem onako zombirana i zaputim se ka potencijalno-uskoro-pokojnoj baba Živani. Bilo je potrebno dobrih 5 minuta izvođenja bubnjarske solaže po njenim vratima da bih konačno dobila neku reakciju. Idalje ne otvarajući vrata razvlači jedno ,,Kooo jeee?’’. Raskoljnikov, majku ti… Ehm, duboki udah :,,Živana, Andrea je’’. Hvala kosmosu, konačno otvara vrata sa sve saundtrekom u vidu strastvenog urlikanja sa TV-a. Krećem uljudno: ,,Um, Živana, da li biste, mooožda mogli da malo stišate TV, jer, znate ja i ostatak zgrade pokušavamo da spavamo, imamo svi sutra obaveze, pa znatee, ako biste bili ljubazni…’’, baba, hladna kao špricer: ,,Ne, ja loše čujem i imam prava da gledam svoj TV koji sam JA platila SVOJIM parama u SVOM stanu i pojačam koliko god glasno želim’’ . Zapitah se u tom momentu (potpuno nevezano, kunem se) da li je iko ikad napisao neki priručnik tipa ,,Kako raščerečiti babu iz komšiluka na 101 jednostavan način’’. Još jedan duboki udah:,, Ovaj, pa dobro. Nego, Živana, jeste li vi pronašli onaj Vaš ključ od razvodne kutije koji ste bili izgubili?’’. Pogleda me blago začuđeno naglom promenom teme: ,,Nisam. Zašto?’’. ,,Onako, pitam samo. Laku noć’’, rekoh i zaputih se u prizemlje. Zahvalna na činjenici da je razvodna kutija u našoj zgradi zajednička za sve stanove otvorila sam je i počela lagano da vadim osigurače povezane sa njenim stanom, jedan po jedan, dok nisam čula da je halabuka konačno utihnula. Vratila sam preostale osigurače na mesto i, sa pobedonosnim kezom, ušuškala sam se nazad u svoj topli krevet. Tišina nikad nije lepše zvučala.

Published by