Ivana Kovačević: EGZISTENCIJALISTIČKI / ANARHISTIČKI / HELTI LAJFERSKI

beleška

Bila je nedelja ujutru, ustala sam lakše nego inače. Nisam se sećala šta sam sanjala. Otac mi je napravio zeleni čaj, pre toga pojela sam jabuku. Izašla sam napolje i krenula ka pošti da pošaljem pismo. Bacila sam pogled na cipele u izlogu neke radnje, bile su preskupe. Na šalteru dva čekala sam red, radnica na šalteru nije bila preterano prijatna. Napolju je bilo hladno, kad sam se vratila kući umotala sam se u ćebe . Tišinu je prekinuuo telefonski poziv. Dogovorila sam se sa drugaricom da se nađemo u obližnjem kafiću.

EGZISTENCIJALISTIČKI

Nedelja je poseban dan za druge ljude, kao mala svečanost u njihovim tupim životima, dan kada osećaju jedinstvo, dok ne osete užas predstojeće radne nedelje. Ja se nikada ne sećam svojih snova, to je dobro, jedan oblik postojanja manje. Šolja, na belom stolu, zeleni čaj, danas me ne spopada tolika muka od toga, mogla bih možda i da ga popijem. Osetim kako moji zubi probjaju jabuku, ona je već odavno oslobođena postojanja, a ja sad proždirem i ostatke nekadasnjeg života. Krenula sam ka pošti, izlog, cipele. Kad sam naizad stigla na red ,izlomljeno pismo predala sam ženi na šalteru. Pogledala me je kao da želi da kaže „Zar nemaš pametnija posla nego da mi praviš red ,zamisli, ko još danas šalje pisma?“ Stari ljudi misle da zaslužuju poštovanje činom starenja. Nisam napravila reakciju jer je to očekivalo preterani utrošak enrgije, koju ja nisam imala. Svakako joj se na licu odražavao očaj. Osećala sam težinu kaputa kako pritiska moje telo, hladno je, to mi ne smeta, toplota je samo jedna vrsta iluzija ovog sveta. Padoh na pod stana ,prekrila sam lice ćebetom, dah se odbijao o tkaninu, to sam ja, ja dišem, moje telo živi, ja postojim . počinje da me hvata muka. Telefon zvoni. Jedna poznanica želi da se vidimo. Pristala sam, ne znam da li želim da je vidim, svakako u tom kafiću nema mnogo ljudi, ješću krosan uz kafu kao i uvek.

ANARHISTIČKI

Ustajem, nedelja je, moram da požurim da se glavna pošta ne bi zatvorila. Imala sam košmar- svu proizvodnju žitarica u svetu posedovala je jedna kompanija- hororično. Otac mi je ostavio čaj i jabuku na stolu. Ponovo igra ulogu roditelja i podržava tu patrijarhalnu instituciju, što navodno počiva na brizi ,a ustvari je samo manifestacija hijerarhalne moći. Krenula sam ka pošti, za oko su mi zapale neke ekstremno skupe cipele, pomislih: bolje je spaljivati robne kuće, nego kupovati u njima ! Uf , odvratno mi je što moram da čekam u ovom užasu od državne institucije. Šalteruša, umesto da pogne glavu i stidi se što je ropkinja sistema, ona mi još upućuje neke neodobravajuće poglede. Kad sam stigla kući umotala sam se u ćebe, napolju je bilo baš hladno. Zvoni telefon! Zaboga trebalo bi da je pismo dobro šifrovano, valjda nisu sad nešto menjali. Dobro je, to je samo Milica, ne razumem stvarno zašto moramo da se nalazimo po tim kafićima, zar već nismo dovoljno primorani da hranimo kapitalizam, ne moramo to raditi i bez neke preterane nužde. Ah ,kako god! Smrt fašizmu!

HELTI LAJFERSKI

Nedelja 7 ujutru, svako jutro je novi povod za radost-ja nemam problem sa ustajanjem! Ujutru treba piti zeleni čaj, on je dobar za detoksikaciju. Nikako kafa ! Zelen čaj već poseduje dovoljno kofeina, a ako je buđenje problem, tibetanske vežbe su zakon! Tu mi je i jabuka, samo presna hrana , osećam se fantastično od kad smo prestali sa kuvanjem. Na putu do pošte ne smem da propustim priliku da gledam u jutarnje sunce. Ah lepe cipele. Jooj ova žena na šalteru ima toliko bora, mora da je nesrećna zbog toga pa je zato ovako neprijatna. Ja bih joj preporučila jogu za lice ,to će je sasvim obnoviti, a znam i neke dobre biljne mešavine. Uf hladno je, trebalo bi da potrčim malo da se zagrejem. Umotah se u ćebe , mm baš bih mogla jesti novi humus koji sam napravila. Zvrrrrrr! „Hej draga, gde si? –Hej, evo stizem i donosim ti jedan neviđeni veganski kuvar, oduševišeš se ! –Ah divna si ,jedva čekam da te vidim, naručiću ti jednu salaticu. –Važi ! Cmok, cmok! –Vidimo se !

Published by