Ognjen Nedić: NEGACIJA / SUPROTNOST

beleška

Dan je počeo kako je sunce svanulo, a ubrzo za njom i kiša. Ništa novo ništa drugačije. Otišao sam u jednu šetnju i video sam da imam poruku na telefonu. Bio je audio zapis. Pustio sam ga na svojim slušalicama i slušao ga. Čuo sam ženski glas meni poznat kako recituje deo iz moje omiljene knjige. Osećao sam se kao da vreme protiče brže i da jedino što mogu čuti su zvuk njenog glasa i kapljica kiše. Melodija mojim ušima. Kad samo pomislim da smo pre samo par trenutaka šetali i posmatrali prelepe pejzaže koje nam priroda pruža. Počevši od boja, prirode koja izbija kao ni od kuda, sitnih kapljica kiše koje svakom kapljicom ispunjavaju milim zvukovima. Prijatna to bejah šetnja, ali sada sve što čujem je njen glas i kišu. I tako dodje kraj njenom recitovanju. Kraju mojoj šetnji i tako do sledeće.

negacija (r. keno)

Nije bilo ni jutro, ni noć, već dan. Nije ni sijalo sunce, nit je padao sneg, padala je kiša. Nije bilo ništa staro, već ništa novo, nije bilo ništa uobičajeno, već drugačije. Nisam otišao ni da stojim, ni da trčim već da šetam, nisam video da imam poruku na satu, već na telefonu. Nije bio video, ni tekstualni, već audio zapis. Nisam ga pustio na zvučnicima, već na slušalicama. Nisam čuo ni glas osobe muškog, ni srednjeg roda, već ženskog roda, koji mi nije stran, već poznat. Nisam se osećao kao da vreme prolazi sporije, već brže, nisam čuo ni tišinu, ni buku, već zvuk njenog glasa i kapljica kiše. Nije bila disharmonija, već melodija mojim ušima. Nismo ni pre godina, ni pre sati, već pre par trenutaka šetali, nismo ni blenuli, ni zagledali, već posmatrali prelepe pejzaže koje nam priroda pruža. Počevši ni od zvukova, ni od oblika, već od boja, prirode koja ne izbija iz poznatog mesta, već kao ni od kuda, ni od ogromnih, ni od normalnih, već sitnih kapljica kiše koje svakom kapljicom ne ispražnjuje, već ispunjavaju ne grubim, već milim zvukovima. Ne neprijatna, već prijatna šetnja to bejah, ali ni pre, ni posle, već sada sve što čujem je njen glas i kišu. I tako ne dodje ni uvod, ni rasplet, već kraj njenom recitovanju. Ni početku, ni sredini, već kraju mojoj šetnji i tako do ne prethodne, već sledeće.

suprotnost (lični stil)

Dan nece početi i sunce neće svanuti, kiša neće početi. Sve je uobičajeno. Nisam otišao ni u kakvu šetnju i nisam video ništa na telefonu. Nije bio ni audio zapis. Nisam puštao ništa na slušalicama. Nisam čuo nikakav glas kako recituje moju omiljenu knjigu. Nisam se osećao kao da vreme uopste prolazi i svakojaki zvukovi su se čuli oko mene. Nikakva melodija. Ne mislim ni o čemu jer se pre par trenutaka nije dogodilo ništa, ništa posmatrao nisam. Nikakve boje sve je crno i belo, prirode nema nigde, kiše nema. Šetnje nije bilo, nikakav glas, nikakva kiša. Na samom početku nema šetnje i neće biti sledeće.

Postoji povezanosti sva tri.
Tumačite kako vi smatrate da je.
S’ puno ljubavi. Sale 😉

Published by