Lena Malešev: SEBI U BRADU / DETINJSKI

BELEŠKA

Sumorno subotnje popodne. Vratili smo se iz restorana. Tamo smo se svi prejeli, ali nas to nije sprečilo da naručimo dezert, i sada se kajemo. Odmah smo popadali kao klade kada smo stigli u stan. Tata hrče u susednoj sobi umoran od posla. Sinoć je svirao do 6 ujutru i sad je komiran. Brat jauče od bola. Slomio je ruku i sad mu ni Bog otac ne može pomoći. Ja bi trebalo da učim, ali me stomak previše boli da bih se koncetrisala.

Sebi u bradu

Sumorno subotnje popodne. Ala je smorila ova kiša! Pa dokle više?Hoću sneg! Vratili smo se iz restorana. Tamo smo se svi prejeli, ali nas to nije sprečilo da naručimo dezerti sada se svi kajemo. Najveća greška u mom životu. Ne mogu da verujem koliko mogu da pojedem. Ponekad samu sebe plašim. Užas! Odmah smo popadali kao klade kada smo stigli u stan. Dome slatki dome… Tata hrče u susednoj sobi umoran od posla. Sinoć je svirao do 6 ujutru i sad je komiran. Jadan, spojio je pet sati sna. Žao mi ga je. Ali, brate, sve se trese. Da nije toliko radio tačno bih ga probudila samo da bude malo tišine. Brat juče od bola. Slomio je ruku i sad mu ni Bog otac ne može pomoći. Budala bandoglava. Vozio je skejt po mraku. Jako pametno. Sad sam mu ja potrčko… Divno!Nemam minut odmora. Ja bi trebalo da učim, ali me stomak previše boli da bih se koncetrisala. Tako mi i treba. Svaki put sebi obećam da ću učiti preko vikenda. Umreću!

Detinjski

Kiša pada trava raste gora zeleniii. Subota je i ne idem u vrtić. Došla sam iz restorana. Baš sam mnogooo jela hane. Onda sam još i tražila dezert. Mnogo mi je žao. Neću više tako. Kada sam stigla kući, odmah sam legla. Taja je jako umoran i sada spava. Pravi neke ružne zvukove. Čula sam ga kad je došao dok sam spavala. Bata viče. Nosi ono belo oko ruke i sada ga boli. Taja ne zna kako da mu pomogne. Ja bih htela napolje, ali me tiba jako mnogo boli pa ne mogu.

 

Published by