Dunja Bašić Palković: BELEŠKE

Sedim u parku, kod crkve, i pokušavam da čitam knjigu. Dve klupe dalje od mene se nalazi stariji čovek, koji se skupio na klupi i spava. Vidim da je pio,po dve flaše piva, koje mu se nalaze do klupe, i jednoj, koju drži uza se. Zvono crkve otkucava sedam sati i čovek se budi. Tromo se uzdiže i ustaje sa klupe, zakopčavajuci prljavu jaknu i nameštajući šal. Počinje da burla po svom džaku psujući i svađajući se sam sa sobom, zapanjujući slučajne prolaznike. Na kraju, iznervirano uzima svoj džak i odlazi.

Parče prirode, kao jedina nada sivila, me okružuje, dok upijam nečije večne misli sa tankih stranica. Kao u dalekom svetu, stari, olinjali magarac,žute dlake oko usta, spava na klupi, pripit. Prazni izvori njegovog stanja tužno vrebaju sa zemlje. Ptica, u visokom kavezu, dubokim glasom obeležava sedam sati i trza ga iz lakog sna. Stari se diže kao iz groba i poče se prepirati sa životom. Zemlja je dva puta obišla oko sunca dok on nije krenuo svojim putem i pustio radoznale oči da ga nemo prate.

Park, do sive crkve, mi ispunjava pogled zelenilom mnogih nijansi i odvlači pogled od stranica požutele knjige. Stariji čovek, koji se nalazi podalje od mene, leži na sivo-crnoj klupi i spava. Zelene, pivske flaše leže na utabanoj, crnoj zemlji pod njim. Čovek se budi na otkucaj zvona i poče da zakopčava crveno-plavu, prljavu jaknu, sa sivkastim detaljima. Ljubičasti šal namešta ispod bele brade, koja se mu se žuti oko usta. Uzima veliki,smeđi džak i psujući odlazi u crvenkasti zalazak sunca.

Prolazeći kroz park, do crkve, ugledah pijanca kako besno razvlači svoje smece. Šta on misli,da je ovaj park smetlarnik? Već drugi put ga vidim da spava ovde i ostavlja svoje prazne flaše kao spomenike. Brada mu je vec skroz požutela od svog tog alkohola i prljavštine. Više svoju decu ne puštam da idu ovde da se druže. Da uhvate još koju boleštinu! Dobro je. Evo ga odlazi sa svojim tovarom.

Published by